U svom prvom ovogodišnjem tvitu američki predsednik Donald Tramp oštro je napao jednog od najbližih azijskih saveznika u borbi protiv terorizma — Pakistan.
Optužujući pakistanske vlasti da pružaju utočište teroristima, koje američka vojska, kako je Tramp napisao, juri po Avganistanu, američki predsednik je konstatovao da je njegova zemlja „glupo“ poklonila Pakistanu više od 33 milijarde dolara tokom poslednjih 15 godina, a da je zauzvrat dobila samo laži i obmane.
„Dosta je bilo!“, zaključio je Tramp.
Na to je odgovorio pakistanski ministar spoljnih poslova Kavaja Asif, takođe putem Tvitera, da je njegova zemlja već odavno rekla Americi „Dosta je bilo!“, i da reči američkog predsednika stoga nemaju nikakvog značaja. Asif je takođe najavio da je njegova zemlja spremna da opravda svaki cent dobijen iz SAD.
Ovaj Trampov tvit bio je samo uvod u dalji razvoj situacije jer je prošlog četvrtka američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio da SAD obustavljaju veći deo vojne pomoći Pakistanu sve dok Islamabad ne preduzme mere protiv oružanih grupa koje, kako je Tilerson rekao, destabilizuju region i bore se protiv američkog osoblja.
Pakistansko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je ova zemlja u borbi protiv terorizma potrošila oko 120 milijardi dolara, većinom svojih sredstava, dok su iz Stejt departmenta stigle vesti da je Pakistan stavljen na listu zemalja koje su počinile teške povrede verskih sloboda.
Predsednikov tvit i mere Stejt departmenta naišli su na kritike i opravdavanje, u zavisnosti od toga kako analitičari gledaju na stvar.
Noćna mora Vašingtona je da teroristi mogu da se domognu pakistanskog nuklearnog arsenala, piše u časopisu „Forin polisi“ analitičarka Kristina Fer.
„Amerika i njeni saveznici su s pravom zabrinuti da svaka nestabilnost u Pakistanu može da dovede do toga da teroristima u ruke padne pakistanska nuklearna tehnologija, materijal za fisiju ili neki nuklearni uređaj“, piše Ferova, pravdajući odluku Vašingtona.
Sa druge strane, poznata indijska novinarka Barka Dut, u autorkom tekstu za „Vašington post“, piše da ukidanje američke pomoći neće promeniti situaciju u Pakistanu.
Pakistanska „duboka država“, koju kontrolišu vojska i tajne službe, koristi terorizam za asimetrično ratovanje u Avganistanu i protiv Indije, smatra Dutova.
„Pakistan opstaje u samozadovoljnom verovanju da će se, kada predstava bude završena (misli na ukidanje novčane pomoći), Amerika konačno okrenuti raščišćavanju poluzavršenog nereda u Avganistanu. Zadržavanje nešto dolara svakih nekoliko godina su samo plitki rezovi, dok je ono što je zaista potrebno ozbiljan hirurški zahvat na sistemskoj podršci terorizmu u Pakistanu“, piše Dutova.
Analitičarka televizije Si En En, Samanta Vinograd, podseća na, kako kaže, slabe rezultate dosadašnje Trampove „tvit diplomatije“, kao i na to da je pre nekoliko nedelja Tramp pohvalio Pakistan zbog toga što je ta država počela da poštuje SAD.
„Neusklađenost politike prema Pakistanu deluje protiv naših interesa jer podriva moć našeg hipotetičkog štapa i sladak ukus naše hipotetičke šargarepe. Nedoslednost predsednikove analize situacije u Pakistanu je zapanjujuća, ali ne i neočekivana, u svetlu njegovih pogleda na druge zemlje, kao što je Kina“, kaže Vinogradova.
Dosad je Pakistan uspešno igrao svoju ulogu, uspevši da koliko-toliko zadrži stabilnost u mnogonacionalnoj zemlji sa velikim socijalnim razlikama.
Istovremeno u savezništvu sa Kinom i SAD, Pakistan je bio sa jedne strane američka baza za obuku i snabdevanje avganistanskih mudžahedina, koji su se borili protiv SSSR-a i avganistanskih komunista, a sa druge strane kineski saveznik u borbi protiv Indije.
Ne treba zaboraviti da je Pakistan i baza za talibane, zaklete američke protivnike, čije se aktivnosti na severu zemlje tolerišu.
To od Pakistana čini zemlju koja sedi ne na dve, nego na tri stolice, a, po svemu sudeći, Donald Tramp je izričit u zahtevu da se Pakistan opredeli i odrekne makar jedne od njih — one koje podržava islamske ekstremiste.
Pakistan je, a to se može naslutiti iz stavova ministra Asifa, više rad da se odrekne američke novčane pomoći, nego da, progoneći ekstremiste, rizikuje da upadne u nestabilnost koja bi mogla skupo da ga košta (na primer gubitka Kašmira, a možda i da ga dovede do nestanka).
Stoga će biti zanimljivo pratiti dalji razvoj situacije u pakistansko-američkim odnosima. Jedno je sigurno — američko prisustvo u Avganistanu nemoguće je bez podrške Pakistana, dok Pakistan bez američke podrške postaje isuviše ranjiv.
