Rukovodstvo EU povećava pritisak na Rusiju „u međusobnoj borbi sankcija i recipročnih sankcija“, navodi se u članku. Izvori lista upoznati sa situacijom tvrde da se slučaj finansijske naplate od Rusije razvio nakon što je STO uputila arbitražnom sudu zahtev Brisela za kompenzaciju. Kako je objasnio jedan predstavnik Evropske unije, arbitražni proces će rešiti da li je zahtev pravičan. Nakon toga, u slučaju pozitivne odluke, sud će odrediti mogućnost primene ove mere protiv Rusije.
„Politiko“ navodi da je 2016. godine STO odlučila da je Rusija uvela „nezakonitu“ zabranu uvoza svinjskog mesa iz EU. Ove mere nanele su „težak udarac“ poljoprivrednicima iz Danske, Nemačke i Holandije.
„Sankcije su Rusiji dale mogućnost povećanja proizvodnje mesa nakon što je sa tržišta nestala konkurencija u vidu stranih kompanija“, navodi se u članku. Brisel svojim potezima „počinje aktivno da osporava legitimitet politički motivisanih prehrambenih sankcija protiv EU“.
„Ovo će za Ženevu biti zanimljiva godina rasprava“, izjavio je evropski trgovinski diplomata koji radi u Švajcarskoj.
Kompenzacija od 1,39 milijardi evra godišnje koju Brisel zahteva jednaka je ukupnoj vrednosti izvoza svinjetine iz EU u Rusiju 2013. godine. Planira se da se visina kazne svake godine uvećava za 15 odsto.
Početkom 2014. godine ruske vlasti uvele su zabranu za uvoz svinjskog mesa iz zemalja Evropske unije. Razlog za to bila je afrička svinjska groznica primećena 2013. godine u Litvaniji i Poljskoj. STO je 2016. godine odlučila da je ruski embargo u suprotnosti sa Sporazumom o primeni sanitarnih i fitosanitarnih mera STO. Apelacija Rusije je odbijena.
U zimu 2017. godine Ministarstvo za ekonomski razvoj Rusije saopštilo je da su ispunjeni zahtevi STO i da je zabrana uvoza mesa ukinuta. Ministarstvo je, međutim, istaklo da se svinjetina nalazi na spisku proizvoda zabranjenih za uvoz u okviru prehrambenog embarga koji je uveden 2014. godine kao odgovor na sektorske sankcije Evropske unije.
