Film „Legenda o Kolovratu“, novo delo ruske kinematografije, koje je u toj zemlji pogledalo preko pet miliona ljudi, premijerno je prikazan u Srbiji. Projekciji filma, koji donosi priču o legendarnoj borbi iz ruske istorije u kojoj 17 neustrašivih ratnika brani svoju zemlju od hiljada vojnika, prisustvovao je veliki broj uglednih ličnosti iz javnog života, kao i ambasador Rusije Aleksandar Čepurin sa svojom porodicom. Nakon premijere u bioskopu „Sinepleks Ušće“ u više nego pozitivnoj atmosferi održana je velika koktel žurka za brojne eminentne zvanice. Glavni glumac ovog ostvarenja Ilja Malakov strpljivo je stajao puna dva sata na crvenom tepihu i fotografisao se sa obožavateljima iz Srbije. Nakon toga Sputnjik je sa njim razgovarao o spremanju lika Kolovrata, odnosom sa velikanom ruskog glumišta Sergejem Bezrukovim, kao i o njegovom viđenju današnjeg sveta.
Dobrodošli u Srbiju, drago nam je da ste tu. Za početak da Vas pitam zašto niste doveli i predsednika Putina na premijeru filma u Beogradu? Čujem da je oduševljen filmom…
— Nisam doveo Vladimira Vladimiroviča Putina zato što verovatno ima neke poslove, ali nadam se da ćemo sledeći put doći zajedno.
Kakav je bio osećaj sedeti pored predsednika i gledati ono na čemu ste radili toliko dugo… Da li ste imali tremu?
— Naravno da sam imao veliku, veliku tremu. Putin je jedan vrlo korektan čovek, čak i da mu se nije dopao film on to ne bi direktno rekao. Zapravo je njegov odziv bio jako pozitivan, a meni su se sve vreme, dok sam sedeo pored njega, znojili dlanovi od uzbuđenja.
Da li su se utisci slegli posle moskovske premijere? Kakav je osećaj za mladog glumca kada stekne vrtoglavu popularnost preko noći? Pretpostavljam da ste pretrpani novim ponudama…
— Ja imam svoj posao, radim u pozorištu i sada se spremam za glavnu ulogu fudbalera u jednoj seriji. I nisam od onih koji mogu da rade paralelno više stvari. Ne znam kako moje kolege uspevaju da snimaju po pet projekata u isto vreme, verovatno su veliki profesionalci. Za sada sam zadovoljan onim što trenutno imam i što radim.
Kako je ruska publika reagovala na ovaj projekat? Snimaju li se u Rusiji filmovi poput ovog? Ili ste uneli nešto novo na vašu bioskopsku scenu?
— U principu jeste novo. Ranije je nešto slično snimano, snimani su blokbasteri, ali u tehničkom smislu prvi put je nešto ovako rađeno zato što je kompletan film snimljen u studiju na zelenom ekranu. Toga nije bilo. Globalno je jako dobro prihvaćen, tako da se nadam da će se naša kinematografija odvijati dalje u tom pravcu.
Najveća prekretnica u Vašoj karijeri bio je susret sa Sergejom Bezrukovim. Koliko ste od njega naučili o glumi?
— Naravno, ponosan sam na to što mi glumimo na istoj sceni. Ono što je za mene najvažnije, što mi Bezrukov stalno govori, jeste da sačuvam „ovo dečje i ovu čistotu u meni i širom otvorene oči koje se cakle“. U „Kolovratu“ sam malo namrgođen, ali, kako on kaže, težim da sačuvam tu otvorenost i dete u sebi.
Rođeni ste u Rjazanju odakle potiče i lik koji tumačite u filmu. Da li je to slučajnost? Koliko ste bili upoznati sa istorijom tog mesta iz 13. veka?
— Niko nije znao da sam ja iz Rjazanja. Tek kada sam dobio ulogu, na prvoj kostimskoj probi, reditelj me je usput pitao: „Je l‘ istina da si ti iz Rjazanja? Aha, dobro“. A naravno da sam znao za tu priču zato što je moja baka, koja je učiteljica ruskog jezika, svojevremeno radila u biblioteci, pa sam znao puno stvari. Ovo je bila slučajnost, a zapravo mislim da je to sudbina.
Naporno ste radili na kreiranju Kolovrata. Sigurno su bile teške fizičke i mentalne pripreme. Šta Vam je bilo najzahtevnije? Mačevanje, borba, jahanje, gluma ispred tzv. zelenog ekrana, kada morate da improvizujete da učestvujete u događaju?
— Ne toliko sama borba i bitke, teži su mi bili dijalozi sa partnerima na zelenom ekranu. Ne stidim se i ne plašim se to da kažem, da sam na početku bio prestravljen, sve mi je to bilo teško. Ali pošto je cela ekipa oko mene radila kao jedna celina, jako su mi pomagali, onda sam se opustio i prevazišao strah.
Istakli ste da se pre prve audicije niste osećali samouvereno. Koja je bila prekretnica, trenutak, kada ste znali da je to to, da je uloga Vaša?
Mislim da se to desilo u trenutku kada su me treći put pozvali, kada su mi zalepili bradu i obukli me, i kada sam probao scenu sa svojom partnerkom. Onda sam po očima reditelja zaključio da sam mu zanimljiv i da bi moglo da se desi da prođem, ali nisam mogao tačno da znam pošto je bilo još mnogo proba pre nego što sam dobio ulogu. U filmu postoje dva ženska lida — Nastja i Lada. Nastju su odmah izabrali, a za lik Lade su se borile mnoge, mnoge glumice. Ima scena gde je ja davim. Ja sam davio ne znam koliko žena i već sam se umorio od tog davljena.
Znači ona koja je izdržala je pobedila?
— Ha, ha, ha! Da!
Da li današnjem svetu fali ljudskih vrednosti koje su postojale u davnim vremenima?
— U današnje vreme smo mnogo više zatvoreni. To je iz nekih naših strahova, a onda su se pojavile sve ove moderne tehnologije, tako da mi ređe ispoljavamo neke emocije. One postoje, ali smo mi prosto stegnuti. Ja smatram da će ponovo doći vreme kada će svi opet izaći na ulicu sa osmehom na licu.
Koja je poruka filma? Šta publika može da nauči iz njega?
— Mislim da je osnova filma koju ljudi treba da nauče, pre svega dečaci od 12, 13, 14 godina — patriotizam, da umeju da odbrane i zaštite svoju domovinu, svoju porodicu, svoje bližnje. Jer junak nije onaj koji je najveći, već onaj koji priznaje da se plaši. A bez obzira na to što se plaši on ide u borbu.
Za kraj Vam se zahvaljujem što ste izdvojili vreme za Sputnjik i da Vas pitam da li će Putin sigurno doći na vašu sledeću premijeru ovde?
— Ha, ha, ha, daću sve od sebe!