Američki biznis magazin „Forbs“ otkriva da nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Država štite ruski softveri, američki policajci i federalne agencije. Od FBI do Ministarstva odbrane, koriste usluge manjih ruskih firmi koje im pomažu da reše veliki problem, da dopru do sumnjivih lica koja su se sakrila iza neprobojne enkripcije „Epla“, „Gugla“, „Fejsbuka“.
Iako je vladinim agencijama u septembru prošle godine zabranjeno da koriste proizvod kompanije „Kasperski“, javno obeležen kao mogući špijunski alat, takvi alati ruskih firmi „Eklomsoft“, „Oksidžen“ i „Pasver“ sastavni su deo špijunskog mehanizma američke vlade.
Nalaze se na najosetljivijim američkim sistemima, otkriva list, koji vest donosi u trenutku najveće antiruske histerije, koja je započela navodima o ruskom hakovanju predsedničkih izbora 2016. godine.
Docent Fakulteta bezbednosti Nenad Putnik u ovom potezu ne vidi licemerje Amerike. Ovde je na delu pragmatizam, jer tržište diktira što funkcionalniji softver, po što nižoj ceni, a Amerikanci kupuju ono što je trenutno najbolje na tržištu, kaže Putnik.
„Praktični aspekti koji mogu pomoći Amerikancima su jedna stvar, a optužbe Rusije nisu ništa novo. Postoji duga istorija međusobnog optuživanja za špijunažu i različite afere u sajber prostoru prethodnih godina. Ona praktično datira još od 2007, od ’prvog sajber rata‘, napada na Estoniju za koji su optuženi Rusi, odnosno zvanična Moskva, što nikada nije dokazano“, podseća Putnik.
On dodaje da je problem sličan slučaju „Kasperski“ postojao i pre desetak godina, kada su Amerikanci zabranili uvoz hardvera i softvera iz pojedinih azijskih zemalja, jer su pretpostavljali da imaju ranjivosti koje mogu biti zloupotrebljene, koje mogu ugroziti bezbednost Sjedinjenih Američkih Država.
Stevan Gajić, saradnik Instituta za evropske studije, međutim, ne veruje da su razlozi za angažovanje ruskih firmi na zaštiti nacionalne bezbednosti stvar pragmatizma, već da su mnogo dublji.
Činjenica da američka bezbednost zavisi od inteligencije iz drugih zemalja, pa i Rusije, govori o ideološkoj veri u globalizam, u pobedu poretka koji je nastao posle pada Berlinskog zida, ali određene države, pre svega Rusija i Kina, pobunile su se protiv tog poretka, kaže Gajić.
„Sada se Amerikanci nalaze u procepu. S jedne strane potrebno je ideološki potvrđivati i simbolički kažnjavati Rusiju sankcijama. To je težnja da se svetu pokaže ispravnost njihovih stavova, dok je, sa druge strane, posledica upravo te ideologije da su poverovali u istinitost globalizma, da nije bitno čija je neka kompanija ili proizvod, ukoliko je čitav svet umrežen“, kaže Gajić.
On dodaje da je upravo ozbiljan zemljotres na globalnom nivou, odnosno pukotine u dosadašnjem poretku, napravio vidljivom potrebu da se njegovi sistemi i dalje održavaju.
„Ako su sistemi bili zasnovani na određenim ideološkim premisama, da je svet globalan, sada je to nemoguće izmeniti u kratkom roku. Tako da me ne čudi da su po nekoj inerciji američke službe nastavile da koriste usluge ruskih kompanija. Isti je slučaj i u sferi kosmičkih istraživanja, Amerikanci bez određenih ruskih komponenti ne mogu da šalju svoje satelite u svemir“, objašnjava Gajić.
Renomirani američki časopis takođe otkriva da je Senatski odbor za bezbednost ispitivao predstavnike jedne od pomenutih ruskih firmi o proizvodu specijalizovanom za izvlačenje podataka iz „Eplovog“ digitalnog oblaka.
Direktor firme izjavio je da ne zna da li su ga zvali zato što je kompanija iz Rusije, ali im je obezbedio ono što su tražili — spisak nekoliko američkih ministarstava koja koriste proizvod. Pored FBI, na spisku su i američka carinska, ali i imigraciona služba kojoj softver pomaže da hakuje ljude koji su osumnjičeni da u SAD borave ilegalno, odnosno za koje se sumnja da su potencijalni teroristi.
Ruski stručnjaci negiraju uticaj Kremlja na njihovo poslovanje i kažu da bi bilo besmisleno da SAD zabrani upotrebu ruskih hakerskih alata. Oni takođe tvrde da su najbolji programeri na svetu Rusi i Ukrajinci, ta da alat koji koriste američke obaveštajne službe koriste i bezbednosne agencije u Rusiji.
