Politička ekonomija na Alpima
Sredinom januara ekonomisti i političari će se okupiti na Međunarodnom ekonomskom forumu koji se svake godine održava u Valdaju. Iako dnevni red foruma posvećenog razvoju biznisa formalan, samit je i mogućnost za političare da daju velika saopštenja.
Ove godine je tema formulisana kao „Stvaranje zajedničke budućnosti u podeljenom svetu“. Očigledno je to pozivanje na ekonomske i političke promene koje su se poslednjih godina desile u SAD i Rusiji.
Rusku delegaciju ove godine predvodi potpredsednik Vlade Arkadij Dvorkovič.
Bezbednost Bavarske
U nemačkom gradu Minhenu od 16. do 18. februara održaće se Međunarodna konferencija o bezbednosti. Ovo je prestižna platforma za razgovore o najvažnijim geopolitičkim pitanjima, kao i o međunarodnoj bezbednosti. Na njoj učestvuju vodeći evropski i svetski političari.
Konferencija iz 2007. godine je ostala zapamćena po govoru ruskog predsednika Vladimira Putina, koji je označio početak „prohladnog“ rata. Na početku govora predsednik Rusije je prilično oštro okarakterisao spoljnu politiku Zapada i SAD, zamerivši im za manipulaciju međunarodnim pravom i stvaranjem sistema u kojem se „niko ne oseća bezbedno“.
Ove godine će na konferenciju otići šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, američki ministar Reks Tilerson, nemačka kancelarka Angela Merkel i mnogi drugi.
Referendum poverenja
U martu se u Rusiju održavaju predsednički izbori. Do ovog trenutka već se registrovalo 60 kandidata. Izbori će nesumnjivo privući veliku pažnju svetske javnosti, analitičari će dati veliki broj prognoza o ekonomiji i spoljnoj politici. Jedno od glavnih pitanja je sastav buduće Vlade.
Izbori u Italiji
U Italiji će se u martu održati parlamentarni izbori na kojima najveći broj mandata može dobiti populista partije „pet Zvezda“ Bepe Grilo. Dobre rezultate predskazuju i partiji „Napred Italija“ bivšeg predsednika Italije — Silvija Berluskonija.
Pola vela od ubistva Sna
U aprilu se navršava pola veka od ubistva borca za ljudska prava Martina Lutera Kinga. On je ubijen snajperom u Memfisu.
Stradanje borca za ljudska prava afroameričke populacije izazvala je pobunu po čitavoj zemlji, dok su se tajne službe ozbiljno pripremale za napad na Belu kuću.
Revolucija ide u penziju
U aprilu će predsednik Kubanske vlade napustiti svoju funkciju. Brat pokojnog osnivača revolucionarne Kube Fidela Kastra već ima 86 godina. Ranije se pretpostavljalo da će već u februaru otići u penziju, nakon parlamentarnih izbora. Međutim, kasnije je saopšteno da su izbori preneseni za april, zbog posledica uragana „Irma“.
Odlazak Raula Kastra značiće konačan na Kubi kraj revolucionara, ali ne i revolucije.
Država ne namerava da sprovodi političku liberalizaciju i prelazak na višepartijski sistem, ali će se razvijati privatno vlasništvo.
Vek bez Romanova
Na leto će Rusija obeležiti tragičnu godišnjicu od ubistva carske porodice. U Jekaterinburgu je 18. jula 1918. godine izvršeno ubistvo cara, koji se pre toga odrekao prestola. Ubijeni su: car Nikolaj, carica Aleksandra, njihove četiri kćeri i prestolonaslednik Aleksej.
Stradanje Romanovih i dalje je jedna od najbolnijih tema u ruskoj istoriji. I dalje su uzburkane strasti oko posmrtnih ostataka i njegove porodice koji su ponovno sahranjeni ’90-ih godina u Petropavlovskoj tvrđavi. Bez obzira što su eksperti uspeli da identifikuju tela, crkveni velikodostojnici se nisu pojavili na sahrani. RPC smatra da je još uvek rano staviti tačku na slučaj ubistva Romanova. Osim toga, postoji strah da tragični datum opet dovede do diskusija o raskolu između „crvenih“ i „belih“.
Sudbonosni Trampov čas
U novembru će se u SAD održati takozvani međuizbori za oba doma Kongresa. Oni će imati ozbiljan značaj za predsednika SAD Donalda Trampa. U ovom trenutku oba doma Parlamenta kontrolišu članovi Republikanske partije, čiji je Tramp bio kandidat. Prema rezultatima izbora raspored snaga se veoma može promeniti — Amerikanci će faktički davati ocenu prve dve godine rada administracije. Na izborima će biti izabran čitavi donji dom Kongresa, 433 mesta. U Senatu će biti reizabrana trećina mesta — 33 od 100 mandata. Neki eksperti smatraju da demokrate mogu preuzeti kontrolu u Senatu nakon izbora. Ako republikanci izgube većinu, to će otežati položaj Trampu da kroz parlament provuče svoje inicijative.
