Puklo i u Persiji: Čeka se odgovor vrhovnog vođe

Mesecima smo svedoci pretnji zvaničnika SAD, Izraela i Saudijske Arabije Iranu. Danas je čak američki predsednik upozorio Pakistan, iranskog saveznika, da će mu prekinuti finansiranje. Sve izgleda kao da je odluka pala: vreme je za obračun sa Iranom. Kao po starom dobrom scenariju, prvo se država iznutra potkopava. Nezadovoljstvo teškim životom pod višegodišnjim sankcijama i druge neuspehe Vlade spoljne sile vešto koriste.

„Iran ima jednu specifičnu crtu koja predstavlja njegovu snagu i slabost. Islamska republika je izgrađena na šiitskom fundamentalizmu, ideji islamske revolucije, na ideologiji Homeinija, ali to ne znači da Iran nije demokratska država. U njemu postoje velike slobode i ima dosta ljudi sa liberalnim pogledima. Deo napredne inteligencije je prozapadno orijentisan i upravo je on osetljiv na antiiransku propagandu“, rekao je za Sputnjik publicista i politikolog, rukovodilac Moskovskog politikološkog kluba Evgenije Benj.

Upravo je ta prosvećena inteligencija, podstaknuta Zapadom pokretala je „arapska proleća“ u Iraku, Siriji, Libiji.

„Iran ima priličan uticaj na Bliskom istoku i bez obzira na pokušaj da ga SAD i sunitska koalicije na čelu sa Saudijskom Arabijom obuzda, Teheran ima čvrstu saradnju sa Irakom, pobunjenicima hutima u Jemenu, da ne govorim o Siriji“, dodao je Benj.

Međutim, izgleda da je narod posebno nezadovoljan rezultatima svoje Vlade u Siriji. Po mišljenju ruskog analitičara, iranske Oružane snage, zajedno sa sirijskom vojskom i Oružanim snagama Rusije, postigle su velike uspehe u Siriji.

„Prema zvaničnim podacima, u Iraku i Siriji je poginulo mnogo vojnika. Otvoreno da kažem, iranske oružane snage nisu pokazale ozbiljnu borbenu sposobnost kao ruske, bile su veoma ranjive za protivnika. Naravno, mora se javiti nezadovoljstvo kad vam dolaze hiljade sanduka. Redovno stižu saopštenja o poginulima, sahranama, mobilizaciji“, mišljenja je ruski ekspert.

Osim na spoljnopolitičke neuspehe, narod je revoltiran i zbog unutrašnjih problema. Pominje se podatak o 8,3 odsto nezaposlenih građana. Međutim, ako se uporedi sa susedima, npr. Turskom gde je 11 odsto, Irakom 16 odsto, Omanom 17 odsto, a tamo nema nikakvih nemira, ovo ne liči na tako veliki problem.

„Odavno postoji socijalna napetost zbog sankcija, ali one su završene. Rastu cene, ali jasno je da će uskoro biti bolje. Problem je uvek bio isti: zamrznuta sredstva, zamrznute isporuke nafte i gasa. Podsećam, Iran je prva zemlja po zalihama gasa u svetu. Nuklearni sporazum je potpisan. On nije odmah doneo rezultate i mislim da je upravo u tome glavni problem. Ako se situacija u Iranu poboljša, naši američki prijatelji će sve teže moći da vrše pritisak na Iran. Kako to da onda da nije bilo nikakvih nemira kada je sve bilo potpuno loše, a sada kada postoji šansa da krene nabolje, sve se okrenulo“, kaže za Sputnjik direktor Instituta za regionalne probleme Dmitrij Žuravljov.

Već su se narodu obratili predsednik Irana Hasan Rohani i članovi vlade koji su pre svega optužili spoljni faktor, ali još uvek svi čekaju najvišu vlast Islamske republike da se obrati narodu: šiitskog verskog lidera Alija Hamneja.

„On ima dve poluge: Korpus čuvara islamske revolucije, koji će do poslednjeg štititi revoluciju, kao i vernike, odnosno selo koje će uvek podržati verskog lidera. I niži slojevi će sigurno podržati verskog lidera. Po mom mišljenju, ako on kaže da se treba boriti, to može dovesti, ne do građanskog rata, već do masovnog ustanka. Tj. pristalice vlasti će početi da ubijaju protivnike. Kome to sada treba? Nikome, zato on ćuti. On je poslednja nada“, zaključio je Žuravljov.

Popularnost šiitskog verskog lidera prelazi 80 odsto. Iako je poznat po vrlo oštrim a ponekad i vrlo ratobornim izjavama na račun SAD i Izraela, trenutno vaga svaku reč i sigurno neće dozvoliti da njegova zemlja zaglibi u bratoubilački rat jer to je upravo ono što bi njegovi protivnici najviše želeli.