Novinar navodi da je saradnja društvene mreže sa američkim vlastima postala očigledna nakon blokiranja naloga čečenskog lidera Ramzana Kadirova. Prema rečima predstavnika kompanije, stranica je zatvorena zbog stavljanja čečenskog lidera na takozvani „Spisak Magnitskog“. Lične sankcije odnose se i na predsednika Venecuele, Nikolasa Madura, međutim njegov nalog još uvek funkcioniše, naglašava kolumnista.
Grinvald smatra da to znači da Bela kuća može da primora da se bilo ko ukloni sa Fejsbuka i Instagrama, jednostavnim stavljanjem osobe na sankcionu listu. „Da li ljudi dovoljno veruju Trampovoj administraciji da joj daju pravo da bilo koga blokira?“, pita se autor.
Slične „bliske“ veze razvili su Fejsbuk i Tel Aviv, navodi Grinvald. Na primer, ova društvena mreža više puta je ispunjavala zahteve izraelske vlade o blokiranju naloga Palestinaca. U slučaju neposlušnosti, kompaniji su pretili velikim novčanim kaznama i blokiranjem sajta u Izraelu.
Prema rečima ministra pravde Izraela Ajeleta Šakeda, Izrael je u prethodna četiri meseca podneo 158 zahteva za uklanjanje informacija koje se mogu smatrati „podsticanjem nemira“. Kao rezultat toga, Fejsbuk je ispunio 95 odsto zahteva.
Palestinski informativni centar je saopštio da je blokirano deset engleskih i arapskih stranica administracije sa nekoliko miliona pratilaca. Takođe je u martu prošle godine društvena mreža zatvorila stranicu stranke Fatah zbog fotografije Jasera Arafata sa puškom u ruci.
Autor ističe da takva saradnja nije dostupna svim zemljama: na primer, ukoliko Iran zatraži uklanjanje naloga demokratskog senatora Čaka Šumera (koji je stavljen na crnu listu zbog podrške Trampove odluke o Jerusalimu), Fejsbuk to neće učiniti. Novinar smatra da se isto odnosi i na Rusiju, koja je pre mesec dana uvela sankcije nekim kanadskim političarima, ali su njihovi nalozi i dalje aktivni. Drugim rečima, Fejsbuk sarađuje samo sa državama koje imaju direktan uticaj na njega, zaključuje Grinvald.
