Nema u ekonomiji čarobnog štapića. Ne postoji projekat, pa makar i najbolji, koji bi učinio da bilo koja, pa i srpska privreda u 2018. godini poleti. Kao što su svi loši potezi i pogrešne investicije došle na naplatu tek posle nekoliko godina, tako će, i pored stabilizovanih osnovnih privrednih parametara, ono što bude valjano urađeno u u 2018. godini biti vidljivo tek u godinama koje slede.
Pogotovo ne može biti privrednog čuda u srpskoj privredi čiji će rast i u 2017. godini biti, kako stvari stoje, među najslabijim u regionu. Iako se možemo pohvaliti fiskalnim rezultatima boljim od projektovanih, BDP će po procenama MMF-a iznositi oko dva odsto, procenat manje od prvobitno projektovanog. Za iduću godinu planiran je rast BDP-a od 3,5 odsto. Na osetni boljitak, po oceni ekonomista, neophodno je da beležimo godišnje cifre rasta privrede od oko pet odsto.
Kakvi bi to projekti u sledećoj godini omogućili srpskoj privredi da uzleti, pošto je u prethodne tri godine uspela da je stabilizuje?
Profesor Beogradske bankarske akademije Božo Drašković ukazuje da na kratak rok jedna godina ne znači ništa, pošto ekonomski ciklusi traju duže, tako da ono što je investirano u ovoj godini daje efekat tek u narednoj ili u idućim godinama. On smatra da su dugoročne investicije, koje bi trebalo da daju efekte u narednim godinama pa i u narednoj, ulaganja u infrastrukturu i to pre svega u energetici i saobraćajnoj infrastrukturi.
„Govorim o javnim, državnim investicijama. Privatni sektor ima svoje investicije, on ide za svojom logikom. Ali vrlo mi je zanimljivo da mi, sem ulaganja u popravke, ili renoviranje i revitalizaciju pojedinih kapaciteta u termoelektranama, nemamo nekih značajnijih investicija u hidroelektrane“, istakao je Drašković.
On podseća da odavno, možda i dve decenije, postoji projekat s kojim bi moglo relativno brzo da se krene. Reč je, kaže, o projektu reverzibilne hidrocentrale kod Kokinog Broda, odnosno Radoinjskog jezera. To zahteva ulaganja od tri do pet godina, a dalo bi efekte narednih 30-40 godina, napominje Drašković. Profesor Beogradske bankarske akademije ističe da nosilac tog posla mora da bude država, koja treba da okupi druge investitore da zajedno sa njima investira.
Agroindustrijski sektor bi, smatra, u idućoj godini mogao da bude zanimljiv za privatne investicije koje bi dobile državnu podršku. Sve ostale grane su stvar ulaganja isključivo privatnog sektora iz sveta.
On dodaje da bi u 2018. godini trebalo konačno da dobijemo odgovor na pitanje da li će biti spremnosti stranih investitora za kupovinu i revitalizaciju kompanije MSK iz Kikinde i preostalih gubitaša iz hemijskog sektora.
„Ostaje i da se reši veliki problem ’RTB Bor‘ , gde bi u narednoj godini konačno trebalo preduzeti neke aktivnosti da se država oslobodi neposrednih izdataka za pokrivanje gubitaka, odnosno lošeg poslovanja tog kombinata“, zaključio je Drašković za Sputnjik.