Već 2018. godine, Kamčatku i Čukotku počeće od potencijalnog neprijatelja da štiti nova moćna avijacija i sistemi PVO, formirani na osnovu snaga Tihookeanske flote. Zona odgovornosti operativnih jedinica biće od Severnih Kurila do arktičkog ostrva Vrangel. Drugim rečima, čitav severoistok države.
Glavni deo nove armije činiće 317. Mešoviti avijacioni puk, koji je smešten u gradu Elizovo u blizini Petropavlovska Kamčatskog, gde je inače bazirana 53. Divizija PVO. Ovde će biti razmešten i operativni štab. Već postojeće jedinice dobiće pojačanje, to jest, u sastavu ove armije biće avio-divizija i PVO. Slična pregrupisavanja se odvijaju i u drugim flotama. Na primer, u zimu 2015. godine bila je formirana 45. Mešovita armija avio-snaga i PVO Severne flote. To je delimično omogućilo da dođe do jačanja kontrole iznad vazdušnog prostora na Arktiku.
Dalekoistočni region je u odbrani zemlje već godinama „slaba karika“, čemu je doprinosio niz suštinskih faktora: udaljenost od prestonice, veoma duga obala, poprilična starost većine brodova Tihookenske flote, teškoće u snabdevanju redovno stacioniranih vojnih jedinica. U poslednje vreme situacija je počela da se menja nabolje.
Sa druge strane, važno je naglasiti da od januara američki mornari održavaju zajedničke manevre sa japanskim i južnokorejskim saveznicima. Oni istovremeno povećavaju svoje kopnene snage u blizini Seula kao odgovor na raketni program Pjongjanga. Sve se ovo kao rikošet obija o ruske interese u ovom regionu. SAD ujedno svojim delovanjem u Tihookeanskom basenu opipavaju mogućnosti ruske flote i vojske uopšte.
„Mora se razumeti da uprkos svim okolnostima, Rusija uvećavanjem svog vojnog prisustva na Dalekom istoku nema nameru da započinje trku u naoružanju i da ne poziva na rat“, izjavio je za Sputnjik vojni ekspert Mihail Hodarjonok. Po njegovom mišljenju, Rusija ima nameru samo da obnovi sve ono što je u tom regionu postojalo u sovjetsko vreme.
Ekspert dodaje da je jačanje prisustva vojske u Tihookenskom regionu „povratak zdravoj logici“, kao i da Rusija time ne gradi nikakve nove ograde, već samo obnavlja ono što je bilo. Od raspada SSSR-a pa sve do nedavno severnoistočni sektor sistem upozorenja o raketnim napadima u Rusiji jednostavno nije postojao. Tek u junu 2017. godine u okolini grada Enisejska postavljena je radarska stanica „Voronjež DM“, kojom je pokrivena velika dotadašnja „rupa“. Jasno je da postoji potreba da se ostvari jačanje postojećih sistema PVO na Dalekom istoku.
Srce nove armije biće grad Jelizovo nedaleko od Petropavlovska Kamčatskog, koji već predstavlja prilično značajan vojni punkt, gde je baziran 1532. Raketni puk 53. divizije PVO. Upravo ovde su među prvima počele isporuke najnovijih sistema S-400 „Trijumf“. Takođe, upravo ovde je 2014. godine bio formiran odred bespilotnih letelica „Forpost“, koji je 2016. godine dobio dopunu u vidu partije dronova „Orlan 10“. U Jelizovu dežura i patrolira do 30 najbržih lovaca- presretača MiG-31, a stacionirani su i protivopodmirnički helikopteri Ka-27 i eskadrila protivopodmorničkih aviona Il-38, kao i modernizovana verzija Il-38N. Po mišljenju mnogih eksperata, potrebno je još mesta na ruskom Dalekom istoku osposobiti kako bi mogli primiti dodatne jedinice i modernizovano naoružanje, odnosno da samo Kamčatka nije dovoljna.
„Zasad odluka o formiranju nove vojske više je organizacione prirode“, kaže za Sputnjik zamenik direktora Instituta političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin.
Ekspert je podvukao da je u blizini ruskih teritorija na Aljasci postavljena grupa jakih američkih vojno-vazduhoplovnih snaga.
Hramčihin je uveren da Rusija mora u regionu ostvariti jačanje svojih snaga, kako bi bila uspostavljena ravnoteža. Iako su po njegovim rečima Kamčatka, Čukotka i Magadanska oblast geografski gledano deo istog kopna, kretanje i veza između ovih regiona je veoma otežano. Grupe koje su ovde bazirane moraju biti značajno samodovoljne i spremnije da „prežive“ nego ostali delovi države. Hramčihin je istakao da ako bi počeo rat, dostavljanje pojačanja preko kopna bilo bi praktično nemoguće. A razvoj i jačanje PVO i dodatnih vazdušnih snaga u priobalnom području bi rešio ovaj problem, jer bi time između ostalog došlo i do izgradnje puteva, aerodroma i celokupne infrastrukture.
Podsetimo, na Dalekom istoku već se nalazi 11. Armija vazdušnih snaga i PVO sa štabom u Habarovsku. U njen sastav ulaze avijacioni i zenitni raketni sistemi, kao i ljudstvo u Primorskom i Habarovskom kraju, kao i u Istočnom Sibiru. Glavni urednik časopisa „Arsenal Otečestva“ Viktor Murahovski za Sputnjik zaključuje da „iz perspektive vojne uprave nije previše pametno imati sve snage locirane na jednom mestu, plus i PVO i vazduhoplovstvo“. Uprkos tome što je na Kamčatki neophodno prisustvo svih ovih jedinica i rodova, trebalo bi razmišljati o novim punktovima gde bi se jačalo vojno prisustvo i modernizovala infrastruktura.
