List piše da se Hrvatska i Slovenija „već godinama žestoko natežu oko nekoliko kvadratnih metara mora“, i to čak ne zbog lepih jadranskih plaža nego zbog „područja na kojem lovi nekoliko ribara“, prenosi portal „Indeks“.
Zbog razgraničenja u malom Piranskom zalivu „dva suseda idu opasnim smerom konfrontacije“, a večna svađa bi sada mogla eskalirati zbog odluke Slovenije da implementira međunarodnu arbitražnu odluku o razgraničenju dveju država, navodi „Velt“.
„Hrvatska je do današnjeg dana imala skoro dve godine da prizna arbitražnu odluku, prema kojoj Sloveniji pripadaju dve trećine zaliva, ali hrvatska vlada se odlučila da će arbitražu sveukupno ignorisati. Hrvatska je, štaviše, već pre dve godine u znak protesta istupila iz arbitražnog procesa“, podseća nemački list i navodi da je hrvatski argument za takav potez bila nepravilnost u arbitražnom procesu.
„Napetosti su izraz starih borbi za podelu teritorija među proizvodima raspada Jugoslavije, te će ionako krhki mir na Zapadnom Balkanu još više dovesti u pitanje. I turisti bi mogli osetiti posledice toga. Naime, niko ne može sprečiti Sloveniju da uvede stroge granične kontrole prema Hrvatskoj“, piše „Velt“ i ističe da Hrvatska nije deo šengenske zone slobodnog kretanja.
Slovenija je to već letos bila napravila, a rezultat su bile kolone duge kilometrima, napominje list i upozorava da bi takav stalni granični režim bio fatalan za hrvatski turizam.
„No, veći je problem to što je arbitraža kao instrument rešavanja graničnih sporova oslabljena. Ako ta vrsta neutralnog posredovanja treće strane više ne uživa poverenje i neće biti prihvaćena s obe strane, onda je Evropska unija izgubila jednu od najvažnijih poluga za svoju politiku na Balkanu“, piše list.
Brisel se nadao da će pomoću arbitraža srediti i neke druge granične sporove u regionu „koji je pun takvih konflikata“, a hrvatsko-slovenačka arbitraža se pretvorila u „mračan presedan“, iz kojeg je izašlo još „internog stresa za EU“.
Nemački list podseća i da je „Hrvatska kao najmlađa članica EU posvađana sa svim svojim susedima“, ali ključno je što njeno odbijanje priznavanja arbitražne presude i drugima nudi takvo ponašanje kao mogućnost.
S obzirom na to da zemlje nastale raspadom Jugoslavije nisu same u stanju bilateralnim dogovorom rešiti svoje probleme oko granica, ako to nije moguće ni međunarodnom arbitražom, celi proces približavanja Evropskoj uniji bi se mogao pretvoriti u seriju blokada.
„Upućeni u briselske stavove su zabrinuti da bi insistiranje Evropske komisije na priznavanju arbitraže u Hrvatskoj moglo biti interpretirano kao jednostrana podrška Sloveniji, te Hrvatsku još više gurnuti u savez s nacionalistima iz Mađarske i Poljske“, zaključuje „Velt“ i završava konstatacijom da bi takav razvoj događaja „dugoročno predstavljao postavljanje eksploziva pod celi evropski projekt“.
