Virus HIV-a nezaustavljivo se širi Ruskom Federacijom. Stručnjaci Ministarstva zdravlja u Moskvi procenjuju da je u ovom trenutku zaraženo više od milion žitelja Rusije, skoro jedan odsto stanovništva ima dijagnozu „HIV pozitivan“.
Iako se ruske vlasti godinama trude da virus drže pod kontrolom, izgleda da mere zaštite ne daju rezultate — broj novozaraženih uskoro će preći sto hiljada ljudi godišnje, što je dve trećine od ukupnog broja svih novih slučajeva HIV virusa u Evropi i centralnoj Aziji.
Ruski mediji vrve od depresivnih naslova o državi koja gubi rat sa HIV-om. Dok u većini zemalja sveta brojke u vezi s tom bolešću opadaju, u Rusiji iz godine u godinu samo rastu.
Tim povodom posetili smo Federalni centar za istraživanje i prevenciju HIV-a, u okviru kojeg se nalazi i laboratorija dr Vadima Pokrovskog, jednog od najvećih stručnjaka za sprečavanje širenja virusa u Rusiji. Osoblje svakodnevno radi s uzorcima krvi ruskih građana koji imaju dijagnozu „HIV pozitivan“.
Bez tih ljudi, kaže dr Pokrovski, borba s virusom bila bi nemoguća misija.
„Dugo vremena, sigurno poslednjih pet godina, država HIV infekciji nije poklanjala dovoljno pažnje. Pre svega, u budžetu nije bilo dovoljno novca. Rat protiv virusa zahteva odlučno delovanje, jer u suprotnom on izmiče kontroli i izlazi iz ustaljenog ’rizičnog kruga‘, koji obično čine narkomani i muškarci koji upražnjavaju seks s muškarcima. Izgubili smo zaista mnogo, mnogo vremena“, kaže dr Pokrovski za Sputnjik.
Epidemija „osporavača“
Međutim, dok su ruske vlasti i lekari gubili vreme, „osporavači“ nisu časili ni časa. Širom Rusije, pre svega na popularnim društvenim mrežama, pokret onih koji smatraju da je virus HIV-a obmana, da ne postoji i da je u pitanju samo izmišljotina farmako-mafije, stvorena s namerom da se stanovništvo zaplaši i da se njime manipuliše, nezaustavljivo je rastao.
„Osporavači su nas definitivno prestigli, na društvenim mrežama bukvalno caruju. To je veoma opasno — ako odbacite terapiju, sigurno ćete umreti. Garantovana vam je prerana i veoma, veoma bolna smrt“, kaže dr Pokrovski.
Sputnjik je pokušao da putem društvenih mreža kontaktira „osporavače“ iz anti-HIV lobija koji bi bili raspoloženi za razgovor ili intervju. Iako ih na internetu ima na hiljade — ne kriju se, dobro su organizovani po grupama i veoma samouvereni u izražavanju stavova — bilo je veoma teško naći nekoga ko bi bio voljan da komunicira s medijima.
Na kraju smo, nakon višenedeljne potrage i ubeđivanja, uspeli da dođemo do kontakta žene koja je svojevremeno, nakon što je saznala da je zaražena, neko vreme primala terapiju za HIV, a potom — pod uticajem „osporavača“ — odlučila da prestane. Kaže da je imala ogromnu sreću i da je pravo čudo što nije umrla, a pristala je da govori za Sputnjik pod uslovom da ostane anonimna.
Slučaj „Elena“
Tražila je da je predstavimo samo kao „Elenu“. Dok je pričala o tome kako je saznala da je zaražena, bilo joj je veoma teško da zadrži suze.
„Osećala sam se kao da se sve dešava u nekoj magli. Kao da je život oko mene stao. Prvo mi je zdravlje bilo potpuno uništeno, a onda je stigla i ta dijagnoza. Činilo mi se da se ceo svet srušio, da za mene nema budućnosti“, kaže Elena.
Prvi set terapija donekle je poboljšao njeno zdravstveno stanje, ali je otprilike u isto vreme upoznala čoveka koji ju je polako uvukao u, kako kaže, mračni svet „osporavača“ HIV-a. Sve u vezi sa tim pokretom mahom se dešava onlajn, na internetu. Susreti uživo su retki, ali su na kraju ipak uspeli da Elenu ubede da prestane da prima terapiju.
Neki od njih su joj pisali o tome kako po dve godine ne uzimaju lekove i kako se iz dana u dan osećaju sve bolje. Očajna, željna da bolesti vidim leđa, kaže Elena, dozvolila sam da stigma prevagne i pobedi moj instinkt i zdrav razum.
„Kada sada o tome razmišljam, uopšte mi nije jasno kako sam uopšte mogla da donesem takvu odluku. Danas mi tako nešto ne bi palo na pamet. Sećam se dobro šta mi je rekla doktorka: ’Idi, uradi to. Odustani. Ali znaj, na kraju, ako i dalje budeš živa, na kolenima ćeš dopuzati do nas i moliti nas da ponovo počneš da primaš terapiju‘. I tako je i bilo“, kaže u suzama Elena.
Nakon nekoliko godina, vratila se na kliniku. Ovog puta, pored HIV-a, ustanovljeno je da ima i rak.
„Temperatura mi je neprestano bila preko 39 stepeni. Boleo me je stomak, nisam mogla da hodam. Ali tada sam konačno shvatila šta je uzrok svega što mi se dešava — bio je to HIV, koji sam svesno odbila da lekovima i terapijom držim pod kontrolom. Čovek koji me je ubedio da prestanem da ih uzimam je u međuvremenu umro, od limfoma. Pred smrt mi je priznao da nije bio u pravu. Pisao mi je da mu je žao, da je bio budala… Ali za njega je bilo prekasno“, objašnjava Elena.
Internet pretnje
Nakon nekoliko operacija, višemesečnih iscrpljujućih hemoterapija i lečenja medicinskim preparatima, naša sagovornica je, kako kaže, na jedvite jade uspela da preživi. Danas je njeno stanje stabilno.
Međutim, na društvenim mrežama, među hiljadama Rusa, koji i dalje smatraju da je HIV farmaceutska obmana i da virus zapravo ne postoji, počela je otvorena onlajn kampanja protiv Elene, jer je među retkima koji su ponovo počeli da uzimaju lekove.
„Preteće poruke i govor mržnje postali su moja svakodnevica“, kaže Elena, ali dodaje da je rešena da ostane čvrsta i da ne odustane, uprkos jakim pritiscima.
Kaže da se nada da će vremenom uspeti da sve ružno što joj se desilo ostavi iza sebe i da, u zemlji u kojoj broj novozaraženih svakodnevno vrtoglavo raste, pokuša da javnim istupima ponudi malo nade onima koji misle da je priča o virusu izmišljena, ili da je bitka sa HIV-om unapred izgubljena, kao što je i ona nekada mislila.
