Gauvajler, koji je do 2015. godine bio potpredsednik Hrišćansko-socijalne unije Bavarske, ima vrlo jasan stav povodom politike Vladimira Putina. Osim što je prvoklasni advokat, sagovornik Sputnjika ima uticajne političke kontakte i u svojim krugovima važi za osobu čija se reč poštuje.
Imajući u vidu postizbornu krizu u Nemačkoj i činjenicu da još nije formirana vlada, mislite li da će kancelarka po svaku cenu želeti da ostane na vlasti?
— Merkelova bi svakako želela da zadrži svoju poziciju, to je jasno. Ali pošto se politika ne sastoji samo od „ostajanja na dužnosti“, već i u izboru pravca kojim će se kretati državni interesi, onda bi trebalo da se postavi vrlo jasan pravac i zauzme stav povodom pitanja koja se tiču svih građana Nemačke.
Glavi kamen spoticanja, kao i bitno pitanje koje brine birače je, kao i ranije, migraciona politika. Da li je ovde neophodno nešto korigovati?
— Zapravo, imamo četiri glavne tačke. Jedna od njih je pitanje otvaranja granica i kako se postaviti u vezi sa pratećim pitanjima poput, na primer, šta da radimo sa onima koji su već stigli u Nemačku u okviru prethodnog izbegličkog talasa. Ostale tačke su pitanje očuvanja evra kao zajedničke valute, kao i učešće u vojnim operacijama u inostranstvu gde bi trebalo da se borimo za „naše vrednosti“. Pitanje sankcija protiv Rusije je četvrto važno pitanje. U odnosu na sve pobrojane četiri tačke nova vlada bi morala vrlo ozbiljno da se pozabavi i da osmisli nove pravce državne politike, da zada nove orijentire.
Javlja se utisak da političari rade ono što im se hoće, a da ne pitaju narod. U tom smislu se može razumeti zašto se desno orijentisani populisti, ali i ne samo oni, zalažu za direktne narodne referendume. Da li se slažete sa tom konstatacijom?
— To nije pitanje samo desnih ili levih populista. Imam utisak da političari ne rade ono što oni žele, nego da uopšte ništa ne rade, da se zapravo tapka u mestu ili da se sve vrti u krug. Referendumi nisu pitanje populizma. Osim toga, ne bi trebalo brkati „populizam“ sa „popularizmom“. Ovakva pitanja bi na kraju krajeva trebalo da rešava suveren, odnosno nosilac vrhovne vlasti. U tom smislu je Federalni ustavni sud Nemačke u svom tumačenju Lisabonskog ugovora jasno odredio da narod mora da se pitati kada se radi o pitanjima državnog suvereniteta.
Predsednik Tramp je u svojoj novoj koncepciji bezbednosti naveo da su Kina i Rusija glavni rivali SAD. Kako komentarišete ta geopolitička dešavanja?
— Uz brojne sporne momente koji se tiču Trampa i njegove politike, dao sam mu veliki plus za to što je tokom svoje predizborne kampanje govorio da želi sa Amerike da skine tu oznaku „svetskog policajca“. Zato sam pomalo razočaran što se on ipak ponaša suprotno onome što je najavljivao.
Koliko je realno opasno to zaoštravanje situacije na relaciji Zapad-NATO-SAD-Rusija?
— Ne podržavam tu eskalaciju razmene pretnji, jer sam pobornik jasnog izražavanja i držanja reči. Određeni političari kao da padaju u trans. Može im se samo reći: „Probudite se, trgnite se konačno“. Naravno da Moskva mora da bude deo evropskih struktura. Naravno da su sankcije koje su bile uvedene Rusiji kontraproduktivne i moraju da budu ukinute. Naravno da mora da postoji tesna saradnja između SAD i Rusije. Mislim da Moskva igra veoma važnu ulogu. I ne bi trebalo psihološki održavati lošiju komunikaciju sa Rusijom nego što je bila ona u epohi Brežnjeva. Rusija je doživela neverovatan rast. Onaj ko danas poseti Moskvu, može da vidi zaista sjajan, svetski grad, prestonicu koja se stalno razvija.
Kakvu ulogu može i mora da odigra Nemačka u odnosu na Rusiju?
— Bivši federalni predsednik Vajczeker je jednom rekao da je Nemačka istok Zapada i obrnuto. Zbog svog geografskog položaja Nemačka ima funkciju posrednika. Centar između Atlantika i Urala se nalazi između Berlina i Varšave. Moramo uvek da budemo oprezni i ne smemo da dozvolimo da brod pretegne na jednu stranu.
Ljudi koji su rođeni posle Drugog svetskog rata nisu mogli ni da zamisle da će ikada pasti gvozdena zavesa, da će Crvena armija mirno izaći iz Nemačke. Niko nikada nije mogao da pretpostavi da će nemačka ekonomija dobiti tako velike šanse za rast i razvoj zahvaljujući saradnji sa Rusijom i obrnuto. Želim da istaknem da mi u Bavarskoj uvek rado dočekujemo turiste iz Rusije.
Većina onih koji kritikuju Rusiju, povezuju njenu politiku sa predsednikom Putinom. Da li bi po Vašem mišljenju bilo bolje bez Putina?
— Meni se Putin sviđa, glasao bih za njega.
