Prema podacima poslednjih istraživanja, Nemačka trpi gotovo 40 odsto ukupnih gubitaka Zapada od sankcija Rusiji, a u uslovima pogoršanja odnosa sa SAD sve je više nemačkih političara koji se zalažu za normalizaciju trgovine s Rusijom, navedeno je u tekstu.
Rezultati najnovijih evropskih ekonomskih istraživanja pokazuju da su i druge zapadne zemlje prinuđene da plate priličnu cenu usled ruskog odgovora, nedostupnosti kredita i gubitka poverenja, piše „Vašington post“, ukazujući na to da najveće gubitke ima Nemačka.
„Istovremeno, drugi geopolitički značajni činioci na tržištu, poput Velike Britanije, Francuske i Sjedinjenih Američkih Država, sankcijama su pogođeni u mnogo manjem stepenu“, navode evropski ekonomisti Julijan Hinc i Matje Kroze, autori nedavno objavljenog istraživanja Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila.
Prema rezultatima tog istraživanja, u periodu od početka 2014. do kraja 2015. godine ograničavajuće mere Zapada dovele su do gubitka budžetskih prihoda u ukupnoj vrednosti od 114 milijardi dolara. Štetu nije pretrpela samo Rusija, čiji je budžet ostao bez 65 milijardi dolara. Gotovo u istom stepenu sankcije su se odrazile na SAD i Evropsku uniju, u kojima su prihodi smanjeni za više od 50 milijardi dolara, piše „Vašington post“.
Na države-članice Evropske unije ide 90 odsto ukupnog smanjenja prihoda od izvoza, a najveći deo tih gubitaka pokriva ekonomski centar EU.
Ako se situacija posmatra iz ekonomskog ugla, usled sankcija Rusiji u posebno teškom položaju našla se Nemačka, u kojoj zakonodavci pokušavaju da nađu balans između težnje da se kazni Rusija i pokušaja da se održe čvrste i brojne trgovinske veze dveju zemalja, piše „Vašington post“.
Geografski i istorijski Nemačka je odavno bliži partner Rusiji od bilo koje druge velike evropske zemlje, imajući u vidu to da je rukovodstvo bivše „komunističke“ Istočne Nemačke održavalo bliske veze sa Sovjetskim Savezom sve do ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom. Na istoku Nemačke, podseća list, i dalje živi veliki broj Nemaca sa ruskim korenima.
Geografski, Nemačka takođe u znatnoj meri zavisi od ruskog izvoza gasa, ukazuje profesor Stefan Berling koji predaje međunarodnu politiku na Univerzitetu Regensburga.
„Da Putin nije ušao u Krim i istočnu Ukrajinu, mnogi Nemci bi ga smatrali prirodnim saveznikom u periodu hlađenja transatlantskih odnosa“, uveren je Berling.
Ipak, ispitivanje javnog mnjenja, sprovedeno 2014. godine u Nemačkoj, pokazalo je da je „Putinovu aneksiju Krima“ prihvatilo gotovo 40 odsto žitelja te zemlje, mada je održavanje veza s Rusijom nakon događaja na Krimu za Nemce postalo mnogo neugodnije, piše „Vašington post“.
Za poznatog pristalicu proruskog pristupa važi bivši nemački kancelar Gerhard Šreder, prethodnik Angele Merkel, koji je zemljom rukovodio sedam godina.
Izgubivši od Merkelove na izborima Šreder je izabrao karijeru u sferi ruskog biznisa i u poslednjoj deceniji mnogo je radio u oblasti ruske energetike, kao član saveta direktora nekoliko konzorcijuma, u kojima je ruska kompanija „Gasprom“ ili vlasnik kontrolnog paketa akcija ili jedini akcionar, navedeno je u tekstu.
„Zadivljujuća karijera“ Šredera u ruskom energetskom sektoru dostigla je nove visine ove godine, kada je bivši kancelar postao predsednik Saveta direktora „Rosnjefta“, u kojem Kremlj takođe ima kontrolni paket akcija.
„Veze Šredera odražavaju širu spremnost pojedinih nemačkih političara i kompanija da obnove odnose sa zemljom koju druge zapadne zemlje smatraju neprijateljem“, naglašava „Vašington post“.
U maju ove godine, bez obzira na sankcije, nemačke kompanije su sa zadovoljstvom primetile da je porasla trgovina s Rusijom, mada te cifre još nisu prikazane u istraživanju.
U proteklom periodu nemačke kompanije već su uspele da obnove pojedine trgovinske veze ne narušavajući zapadne sankcije, tako što su lobirale u korist normalizacije trgovine i kreditne prakse, objašnjava „Vašington post“.
Napore da se poboljšaju odnosi s Rusijom u poslednje vreme takođe je podržao lider Slobodne demokratske partije Nemačke Kristijan Lindner, koji se zalaže za razvoj biznisa, kao i članovi Socijaldemokratske partije.
Od trenutka uvođenja sankcija 2014. godine nemački biznis lobira za „maksimalno ograničavanje sankcionog uticaja“ na ruske kompanije.
U uslovima pogoršanja odnosa evropskih zemalja i američke administracije Donalda Trampa nemački političari, izgleda, sve više su spremni da to čuju, zaključuje „Vašington post“.
