Ogroman uspeh koji je Rusija ostvarila u Siriji, kao i postupci američke administracije u poslednjih godinu dana, polako ali sigurno udaljavaju SAD sa pozicije „broj jedan“ u očima vodećih evropskih političkih elita.
Razlike u stavovima Bele kuće i lidera EU čine da Evropi, po svoj prilici, Rusija postaje sve bliža, a tome u prilog govori i izjava nemačke kancelarke Angele Merkel da je „Rusija sila koja formira međunarodni poredak“. Da se raspoloženje Nemaca prema Moskvi menja pokazuju i podaci ankete agencije „ARD Dojčland trend“, u kojoj je dvadeset osam odsto ispitanika izjavilo da veruje Rusiji, dok Sjedinjenim Američkim Državama veruje 25 odsto učesnika ankete.
Nenad Radičević, politički analitičar i dopisnik lista „Politika“ iz Nemačke, za Sputnjik kaže da bi izjava nemačke kancelarke mogla da se tumači kao svojevrsno priznanje Rusiji da je promenila situaciju u Siriji.
„Kada je ruska vojska ušla u Siriju, činjenično stanje u toj zemlji se promenilo, pre svega po pitanju Islamske države, ali i određenih opozicionih grupa koje nisu bile deo DAEŠ-a. Suštinski, Rusija je tim svojim potezom uticala na međunarodni poredak, odnosno na to kako će doći do rešenja sirijskog rata. Na neki način Angela Merkel time ukazuje da se ne može više imati taj, pre svega američki pogled na svet — da je Rusija tu nevažna“, ocenjuje Radičević.
Kako kaže, u sklopu sve komplikovanijih odnosa Evrope i Amerike, odnosno Nemačke i SAD, kancelarka Merkel ukazuje na to da je sa Rusijom neophodno razgovarati kao sa faktorom koji utiče na međunarodni poredak, odnosno na međunarodne krize, kao što je nekad uticala Amerika.
„Izjava Angele Merkel dolazi u trenutku kada su odnosi Nemačke i Amerike praktično doživeli kraj svojevrsne nemačke ’zaljubljenosti‘ u Ameriku, koja je trajala od kraja Drugog svetskog rata pa sve do dolaska Trampa u Belu kuću. Ova godina je dokaz da su nemačko-američki, odnosno evropsko-američki odnosi praktično nikad gori, a stavovi nikad suprotstavljeniji, što se videlo od Pariskog klimatskog sporazuma, preko za Evropu spornih novih američkih sankcija prema Rusiji, do iranskog nuklearnog sporazuma iz kog Tramp želi da izađe. Sada smo videli da je tu i pitanje Jerusalima kao ’nedeljivog glavnog grada Izraela‘, a naravno, tu je i pitanje NATO-a i rešavanje problema u Severnoj Koreji. Sve su to krize na kojima se ispostavilo da su naprasno Evropa i Rusija mnogo bliže nego Evropa i Amerika“, ukazuje Radičević.
Aleksandar Kamkin iz Centra za nemačka istraživanja u Moskvi smatra da izjava Angele Merkel ne predstavlja pozitivnu ili negativnu ocenu delovanja Rusije.
„Ovu izjavu bi trebalo sagledavati u širem kontekstu — Merkelova poručuje da su Rusija i Kina centri moći u usponu i da EU mora da preuzme veću odgovornost za ono što se dešava u svetu. Ovom izjavom nemačka kancelarka priznaje činjenicu da između centara moći postoji jako suparništvo i da u određenim situacijama, kada je reč o formiranju novog svetskog poretka, Kina i Rusija prednjače u odnosu na EU“, kaže Kamkin.
Kada je reč o rezultatima ankete koja ukazuje na pad poverenja nemačkih građana u SAD, Vladislav Belov sa ruskog Instituta za evropske studije smatra da rezultati ankete ne odražavaju odnos građana Nemačke prema „paks amerikana“, nego pre svega prema Donaldu Trampu kao nepredvidivom političaru.
„U pitanju je odnos prema političkim elitama, pre svega prema predsednicima. Nažalost, svega je 28 odsto učesnika koji veruju Rusiji. To je premalo, ali to je rezultat globalne medijske kampanje. Na odnos prema Rusiji negativno utiče situacija u istočnoj Ukrajini, ali i u Siriji, gde je, prema mišljenju Merkelove i nemačkih političkih elita, Rusija svesno bombardovala bolnice i škole“, kaže Belov.
Nenad Radičević, međutim, napominje da je ovo prvi put u poslednjih deset godina da je istraživanje koje prvi kanal nemačkog javnog medijskog servisa sprovodi o stavovima Nemaca pokazalo da oni Rusiju vide kao pouzdanijeg partnera nego Ameriku.
„U poslednjem istraživanju u junu, Amerika i Rusija su bila negde egal, kada je oko 21 odsto ispitanika reklo da su obe države pouzdani partneri Nemačke. Ovog puta 28 odsto vidi Rusiju, a 25 procenata Ameriku kao pouzdanog partnera Nemačke. Iako to nije neka velika razlika, očigledno je da je Trampova vladavina uticala da se često i neobjektivno gledanje u Ameriku kao zemlju za ugled po pitanju demokratije i slobode kod Nemaca prilično istopila ove godine“, zaključuje Radičević.
