„Neki ljudi tek kada odu u penziju usude se da pogledaju unazad i zatraže uvid u svoje dosijee“, rekao je Jan.
„To je posledica straha da će otkriti da su ih možda špijunirale komšije ili prijatelji“, dodao je Jan, koji je bio aktivista u bivšoj Istočnoj Nemačkoj.
I mada je interes za dosijee veći nego što se očekivalo, broj zahteva će vremenom verovatno opadati, uveren je Jan koji vodi arhiv od 2011. godine.
Prošle godine uvid u svoj dosije zatražilo je 48.600 ljudi, a do novembra 2017. godine 46.300 ljudi, prenosi „T-portal“.
„Dosijei otkrivaju pojedinačne sudbine, ali i dokumentuju kršenja ljudskih prava uopšte“, kaže Jan.
On je dodao da zahteve podnose i mlađi ljudi koji žele da saznaju nešto više o životima preminulih članova porodice.
Međutim, problem arhiva, koji je osnovan 1990. godine, jeste veliki zaostatak. Dok se oko dve trećine zahteva reši za nekoliko nedelja, za ostale je potrebno sprovesti detaljnije istraživanje u velikoj Štazijevoj arhivi, koje može da potraje mesecima, rekao je Jan.
Tanjug
