Istovremeno i generalni direktor „Zberbanke“, gospodin German Gref kaže za „Fajnenšel tajms“ da ako Zapad, u okviru novih ekonomskih i finansijskih sankcija, izbaci Rusiju iz sistema SVIFT, onda će onaj hladni rat kojeg se sećamo biti samo obična dečja igra. Na te dve izjave krajem ove odlazeće 2017. godine ide i odluka Vašingtona da Ukrajini isporuči američke protivoklopne rakete „džavelin“, što je u Moskvi dočekano s upozorenjem da je „crvena linija“ takoreći dodirnuta, ili prekoračena. Što ne može da ublaži ni najnovija izjava Sergeja Lavrova da „između Rusije i SAD neće biti nove gvozdene zavese“.
Činjenica jeste da NATO šalje nove trupe na granice Rusije, čine to i Nemci. I na južnom krilu NATO-a, u Bugarsku i Rumuniju treba da stignu nove NATO jedinice. U Rumuniji je već operativan američki antiraketni štit, u Poljskoj se štit ubrzano gradi. Rusija se ubrzano vojno opkoljava, a američki predsednik Donald Tramp navodno je nezadovoljan ugovorom o nuklearnom razoružanju START-3, koji, eto, više odgovara Rusima. Ako to nije taktika biznismena da se podigne cena u budućim pregovorima sa Moskvom, onda je to samo potvrda da resetovanje odnosa između Rusije i SAD neće ići ni lako ni brzo. Jer, i Vladimir Putin može da kaže da je Rusija nezadovoljna američkim jednostranim izlaskom iz sporazuma o AMB iz 1972, ili izgradnjom antiraketnog štita u Evropi, ili pojačanim prisustvom snaga NATO-a direktno na ruskim granicama, gde su se postrojili upravo oni koji su se tamo postrojili i 1941. godine.
Zapravo, u Moskvi je još pre tri godine jasno rečeno ko je glavni neprijatelj Rusije: NATO. Potvrđena je i ranija stavka u ruskoj vojnoj doktrini po kojoj Rusija zadržava pravo da na konvencionalni napad na njene interese i teritoriju prva upotrebi nuklearno oružje, čak i protiv neke zemlje koja sama ne raspolaže atomskim oružjem. Za one koji još nisu ušli u ekskluzivni klub potencijalnih mrtvaca, eto prilike da se malo osveste i razmisle. Ima još vremena, ako ima pameti.
Moskva je jasno rekla da ako ne dođe do dogovora o novom američkom antiraketnom štitu u Evropi, ako ne bude američkih i NATO garancija da nije uperen protiv Rusije, Rusija će biti prisiljena da odgovori vojnim kontramerama. Iz SAD Rusiji još nisu date te garancije, a nema ni stava o nekoj zajedničkoj američko-ruskoj saradnji oko tog antiraketnog štita, o zajedničkoj kontroli tog budućeg borbenog sistema ima još manje nagoveštaja. Svi dosadašnji predlozi Moskve u tom pravcu su odbijeni. Amerikanci čak najavljuju i izlazak iz sporazuma o raketama srednjeg dometa.
Rusija novi američki antiraketni štit u Evropi, pa i u Južnoj Koreji, doživljava kao pretnju sopstvenoj bezbednosti iz nekoliko razloga. Kao prvo, lokacije tog novog američkog antiraketnog sistema izazivaju sumnju u Moskvi da Amerikanci žele da degradiraju ruski ofanzivni interkontinentalni raketni potencijal smešten na kopnu u funkciji ruskog uzvratnog nuklearnog udara. U teritoriji nuklearnog rata ona strana koja ima mogućnost da osujeti protivnikov uzvratni atomski udar može da se nada da u nuklearnom ratu može i da pobedi, čime je direktno provocirana u nekoj kriznoj situaciji da prva i pribegne upotrebi atomskog oružja. Ako imate rakete blizu ruskih granica sa kojima možete da obarate ruske interkontinentalne projektile, onda ste u situaciji da imate ogromnu prednost u eventualnom atomskom sukobu, imate „višak“ vremena ne samo za prvi udar, već i za drugi. I ne samo to, kontejneri u kojima bi trebalo da budu te američke rakete presretači drugih raketa mogu vrlo brzo da se napune drugim projektilima, odnosno balističkim ofanzivnim raketama.
Dakle, Ukrajina, Baltik, Rumunija i Bugarska samo su završetak dugogodišnje politike opkoljavanja Rusije bazama NATO-a. Vrlo opasna igra po evropski i svetski mir.
Srećna nam Nova 2018.
