NATO će prvi put od kraja Hladnog rata proširiti operacije usled nedostatka poverenja u Rusiju, a priprema i unapređenje načina komandovanja svojim trupama i njihovog razmeštanja, što uključuje i stvaranje dva nova komandna centra.
Ministri odbrane članica NATO-a su ovo dogovorili na dvodnevnom sastanku u Briselu, a plan stvaranja dva nova komandna centra alijanse služiće za zaštitu morskog koridora kojim se vojnici i oprema prevoze iz SAD preko Atlantika i nadgledanje kretanja vojnika u Evropi.
Da li se NATO sprema za rat ili demonstrira silu, ili bolje rečeno — demonstrira nemoć?
Vojni ekspert Danko Borojević za Sputnjik podseća da je NATO nastao 1949, a da je kao odgovor na njega 1955. nastao Varšavski ugovor.
„Ovo što se sad radi je vrlo jednostavna stvar. Znači, priprema se novi ’hladni rat‘, jer oni ne mogu da funkcionišu bez neprijatelja. Da se ne bi ugasili, njima je Rusija potrebna kao neprijatelj“, kaže Borojević uz opasku da je upitno i da li je Hladni rat ikada, zaista, i prestao.
Podsećanja radi, NATO je rasporedio oko 4.000 vojnika u tri baltičke zemlje — Estoniji, Letoniji i Litvaniji, ali i u Poljskoj, kako bi svoje članice uverio da je alijansa spremna da brani njihove granice od susedne Rusije. Ti vojnici su razmešteni kao odgovor na rusko pripajanje ukrajinskog poluostrva Krima početkom 2014. godine.
Generalni sekretar NATO-a nije zasad otkrio gde će biti novi regionalni komandni centri, dodajući da će to objaviti u februaru, ali je izdvojio centralnu geografsku lokaciju Nemačke u Evropi, čime je nagovestio da bi u toj zemlji mogao da bude jedan komandni centar. Poljska je takođe jedna od mogućnosti.
Na pitanje kako će se i da li će se ovakvi potezi odraziti na stabilnost u Evropi, ali i na Srbiju, naš sagovornik kaže:
„Naravno da hoće, jer je sada poenta da Srbija preuzme ulogu onoga što je nekada bila SFRJ. Mi smo sada na ’vagi‘, a pitanje je koliko ćemo da izdržimo. Ali činjenica je da je ovaj potez okrenut ka nama, Evropi, u stvari ka čitavom svetu kao što je bilo za vreme Hladnog rata. Ali ovo još nije vrhunac, jer u onom prvom Hladnom ratu kubanska kriza je bila kulminacija, a u ovom novom ne znam šta će to da bude“, navodi Borojević.
Portugalija, Španija i SAD moguće su lokacije za novi komandni centar za Atlantik. Kao razlog zašto su novi komandni centri potrebni, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg naveo je da je ovom vojnom savezu „potrebna komandna struktura koja može da garantuje da prave snage budu na pravom mestu, s pravom opremom u pravo vreme“.
Stoltenberg je rekao i da će najavljeni potez ojačati mobilnost vojske, obezbediti bolju zaštitu morskih koridora na Atlantiku i povećati svest 29 članica NATO-a o bezbednosnim pretnjama u evroatlantskoj oblasti. Inače, pred kraj Hladnog rata, pre gotovo 30 godina, oko 22.000 ljudi radilo je u 33 komandna centra NATO-a, ali je njihov broj smanjen na manje od 7.000, a broj komandnih centara na sedam. Komandna struktura na kraju Hladnog rata je smanjena jer su tenzije splasnule, ali kada se svet menja, i komandna struktura mora da se promeni, zaključio je Stoltenberg.
