„Naravno, mi smo ozbiljno zabrinuti zbog težnje Severne Koreje da stekne nuklearni status. Mi to nikada nećemo prihvatiti i odobriti. Koraci koje je Pjongjang preduzeo u ovom pravcu prete podrivanjem globalnog režima neširenja (nuklearnog oružja), a u trenutnoj napetoj situaciji na Korejskom poluostrvu su jednostavno opasni“, objasnio je ruski ministar.
On je podsetio da je Rusija, kao stalna članica Saveta bezbednosti UN, dugi niz godina bila uključena u razvoj odgovarajućih rezolucija koje zabranjuju Severnoj Koreji da sprovodi nuklearne probe i lansiranje balističkih raketa. Šef ruske diplomatije naglasio je da se Moskva ne vodi „logikom crvene linije“, nakon čijih presecanja Severnu Koreju navodno treba „kažnjavati“, već potrebom za doslednošću i napornim radom sa Pjongjangom u ime rešavanja glavnog krajnjeg cilja — denuklearizacije i učvršćivanja nenuklearnog statusa Korejskog poluostrva.
„Zbog toga ne delimo težnju nekih država da se izvrši ’maksimalni pritisak‘ na Severnu Koreju, koju često tumače kao utvrđivanje potpune ekonomske i političke blokade ove zemlje svim raspoloživim sredstvima. Pritom se uopšte ne uzima u obzir da će realizacija takvog plana izazvati stvarnu humanitarnu katastrofu“, naglasio je Lavrov.
On je dodao da Moskva poziva Severnu Koreju i Sjedinjene Američke Države da započnu pregovore i spremna je da to podrži.
„Pozivamo partnere da se usredsrede na rešavanje konkretnih problema Korejskog poluostrva na osnovu pregovora. A za to je neophodno ne da se ruše kontakti sa Pjongjangom, već da se, naprotiv, razvijaju“, rekao je ruski ministar.
„Čvrsto smo ubeđeni da ne samo Severna Koreja već i Sjedinjene Američke Države, kao i njihovi saveznici, moraju da se uzdrže od svih koraka koji bi mogli da izazovu krizu i konačno pokrene pregovarački proces. Rusija će to maksimalno podržati“, dodao je Lavrov.
Savet bezbednosti UN je 22. decembra jednoglasno uveo nove sankcije Severnoj Koreji nakon njenog najnovijeg testiranja interkontinentalne balističke rakete.
Rezolucija predviđa zabranu gotovo 90 odsto izvoza naftnih derivata u Severnu Koreju, ograničavajući ih na 500.000 barela godišnje, i zahteva povratak Severnokorejaca koji rade u inostranstvu u roku od 12 meseci u njihovu zemlju.
