Rešenje tekućih problema u muslimanskom svetu treba da se vrši dijalogom i „mirenjem šiita i sunita u okviru islamske solidarnosti“, rekao je Sergej Lavrov u intervjuu RT.
„Odavno govorimo da je vreme za još jednu Amansku konferenciju i da se donese deklaracija koja će proglasiti jedinstvo svih muslimana“, rekao je u ministar inostranih poslova Rusije.
Prema njegovim rečima šefa, to bi pomoglo da se „naprave mostovi između glavnih junaka u regionu — Saudijske Arabije i Irana“.
Svi konflikti u današnjem islamskom svetu nose unutarislamski karakter, smatraju eksperti.
„Arapski i muslimanski svet nije u pozitivnoj fazi razvoja. Cepaju se države koji se smatraju igračkom u rukama spoljnih sila“, naglasio je u intervjuu RT ekspert iz Cantra za partnerstvo civilizacija MGIMO Jurij Zinin.
U Siriji i Jemenu, dva najveća žarišta na Bliskom istoku, u toku su sunitsko-šiitski sukobi. U većinski sunitskoj Siriji protivnici Bašara el Asada se optužuju za uzurpiranje vlasti alavita — pripadnika jednog od šiitskih pravaca. Pritom, šiitski Iran podržava zvanični Damask, dok salafitska Saudijska Arabija opoziciju.
U Jemenu, naprotiv, ustanike Hute podržava Iran, a njihove protivnike Saudijska Arabija. Šiitsko-sunitski sukob traje praktično od pojave islama, navodi Zinin.
„Međutim, u poslednje vreme se sve više vide pokušaji politizacije ove pojave. Ona je povezana sa velikim zaoštravanjem sukoba, dajući mu takvu formu da je teško otkriti ko je kriv“, izjavio je ekspert.
„Ako se ostvari ova inicijativa značajno će se smanjiti napetost u regionu: u sirijskom i jemenskom konfliktu“, smatra ekspert Centra za arapska i islamska istraživanja Ruske akademije nauka Boris Dolgov.
Prema rečima eksperta, želja Rusije da, ako ne likvidira, makar smanji nesuglasice šiita i sunita, pre svega između Saudijske Arabije i Irana, izazvana je time što Rusija želi da razvija odnose sa obema državama.
Po mišljenju Zinina, Rusiju često kritikuju da zauzima prošiitsku i proiransku stranu. Na takav način protivnici jačanja Rusija na Bliskom istoku pokušavaju da oslabe stav Moskve prema sunitskim državama. Zato je nova inicijativa usmerena na to da pokaže neutralnost Rusije u tim pitanjima, njenu zainteresovanost za mir, stabilnost i bezbednost regiona.
Sa druge strane, SAD imaju sasvim drugačije interese. Ona je zainteresovana za raspirivanje sunitsko-šiitskog konflikta.
Sada Vašington, na primer, drži stranu Saudijske Arabije u sukobu sa Iranom i prodaje njima i drugim monarhijama Persijskog zaliva oružje za zaštitu od „iranske pretnje“. Međutim, kada su 2003. godine Amerikanci krenuli u agresiju protiv Iraka, oni su, kako je naveo Zinin, govorili o „ugnjetavanju“ iračkih šiita od strane sunitskog režima Sadama Huseina.
Kako je naveo Dolgov, u uspostavljanju procesa dijaloga između sunita i šiita biće važna uloga Rusije i Kine — država koje tesno sarađuju i sa jednom i sa drugom stranom. Međutim, govoriti o nekom pozitivnom doprinosu SAD ovom procesu „zasad se ne može“.
