„Razvoj te rakete ni na koji način nije povezan sa NATO-om, niti sa Poljskom i baltičkim zemljama. To je program iz devedesetih godina. Ne mislim da su ruski konstruktori unapred znali ili da su čuli da će se u Poljskoj i baltičkim zemljama pojaviti američki avioni sa novim krstarećim raketama, pa da su sav drugi posao odložili da bi projektovali novu raketu. To su gluposti, kojima zapadni mediji vole da se bave. Planiranje razvoja takvih sistema je drastično ozbiljnije i dublje. Osim toga, hipotetički gledano, do baltičkih zemalja svaki avion može da doleti i da baci obične bombe ili još jednostavnije, napad se može izvršiti i korišćenjem artiljerije, ali Rusija niti ima planove da bilo koga napada, niti tu raketu stvara u te svrhe“, kaže za Sputnjik vojni ekspert Dmitrij Kornjev, glavni urednik portala „MilitariRusija.ru“.
Informaciju o stvaranju nove rakete plasirao je poljski novinar Petar Butovski, koji je dobro poznat u krugovima vezanim za vojnu industriju.
Butovski, u članku „Ruski bombarderi naoružani novom krstarećom raketom H-50“, navodi da se nova operativno-taktička krstareća raketa sprema u okviru državnog programa naoružavanja za period od 2018. do 2027. godine.
Raketu su konstruisali stručnjaci Državnog mašinsko-konstruktorskog biroa „Raduga“ u sklopu programa H-SD (srednjeg dometa).
Konstruktorski biro „Raduga“ je specijalizovan za stvaranje krstarećih raketa, a ta kompanija je i tvorac raketa H-101 i H-555, koje su se posebno proslavile u Siriji. Istraživanje i razvoj raketa H-SD je započeto početkom devedesetih godina, ali je kasnije bilo obustavljeno na nekoliko godina.
Nova krstareća raketa H-50 dugačka je šest metara i teška oko 1,6 tona, ima domet preko 1.500 kilometara i razvija brzinu i do 950 kilometara na sat. Ima „izlomljen“ i pomalo spljošten oblik, što umanjuje mogućnost njenog otkrivanja pomoću radara, a ujedno se rakete lakše „pakuju“ u unutrašnjosti bombardera.
Po svojim dimenzijama H-50 je manji od krstarećih raketa H-55SM i H-101/102, tako da taj projektil mogu nositi ne samo strateški bombarderi Tu-160 i Tu-95MS, već i unapređeni bombarderi dugog dometa Tu-22M3.
Kako se navodi, Tu-160 može da ponese 12 raketa, a Tu-95MS čak 14, uključujući i šest pod svojim krilima. Posle modernizacije, bombarder Tu-22M3 moći će da nosi šest raketa H-50 u unutrašnjem delu i dve rakete spolja.
„Pođimo od toga da trenutno imamo veoma malo informacija o toj raketi, a većina podataka kojima sada raspolažemo dolazi iz nekakvih zapadnih izvora. Ali, možemo da razmotrimo o čemu se tu radi, na osnovu tih polovičnih informacija. Najverovatnije je da je ta raketa namenjena za nenuklearnu upotrebu, pri čemu je može koristiti prilično širok spektar aviona. To jest, karakteristike krstarećih rakete, koje su postojale do sada, bile su u potpunosti taktičke namene i rešavale su zadatke u radijusu od oko 200 kilometara ili su, recimo, rešavale strateške zadatke. A ova nova krstareća raketa namenjena je za avione srednjeg dometa. U našem slučaju, pre svega, to je Su-22, tačnije modernizovani Su-22-M3, avion koji se dobro pokazao i u Siriji i koji je korišćen češće nego drugi avioni. Vrlo je moguće da tu raketu može da koristi i taktički bombarder Su-34. S druge strane, niko nije odbacio primenu tih raketa sa strateških bombardera Tu-95 i Tu-160“, kaže Kornjev.
Kako ističe, revolucionarnost tih raketa jeste u tome što Rusija dobija mogućnost da koristi širok spektar aviona koji mogu da nose veći broj krstarećih raketa nego što je to bio slučaj do sada.
„Trenutno samo Tu-160 može da nosi navođene rakete velikog dometa, kao i Tu-95. Navešću jedan primer. Posle modernizacije veoma dobrih aviona Su-22-M3 pokazalo se da oni mogu da nose samo teške rakete tipa H-22 i H-32 i najviše tri rakete. Međutim, to nisu baš pogodni projektili za dejstvovanje po kopnenim ciljevima u nenuklearnom konfliktu, ali, sa raketama H-50 situacija se menja. Avion može poneti više projektila, najverovatnije osam, a to je znatno teži ’prtljag‘. Samim tim, broj ciljeva koji mogu biti uništeni se povećava, a time se značajno povećavaju i mogućnosti daleke avijacije“, navodi Kornjev.
Prema zapadnim izvorima, H-50 može da leti na maloj visini i ima sopstveni sistem „samoodbrane“, to jest zaštite u vidu stanice za stvaranje radio-elektronskih smetnji, kao i specijalne uređaje — kontejnere sa protivradarskim mamcima, koji neprijateljskim radarima stvaraju lažne ciljeve. To faktički znači da je nova ruska krstareća raketa praktično nevidljiva za radare neprijateljskih PVO sistema i gotovo da ju je nemoguće otkriti i oboriti.
S druge strane, raketa H-50 namenjena je za uništavanje utvrđenih i dobro zaštićenih kopnenih objekata — uništava zaštićene ciljeve, kao što su, na primer, bunkeri, ili objekte, koji zauzimaju veliku površinu, kao što su aerodromi i skladišta.
Dakle, borbeni deo H-50 ima dve vrste — protivbunkerski i kasetni — za uništavanje aerodroma i ljudstva protivnika.
Kako se navodi, nova raketa ima kombinovano navođenje. Koristi navigacioni sistem sa korekcijom pomoću satelitskog sistema GPS/GLONASS. U finalnoj deonici se uključuje elektronsko-optički korelacijski sistem „Otbljesk“, koji obezbeđuje maksimalnu preciznost gađanja mete.
S druge strane, ruski vojni ekspert zaključuje da će zadatak nove rakete H-50 biti „regionalno odvraćanje“, ako ona uopšte i bude bila proizvedena.
„Zapravo, još nije poznato ni da li će raketa biti proizvedena ili ne. Zvanične potvrde o tome još nema. A ako bude, ta raketa će najverovatnije biti sredstvo za regionalno odvraćanje. Bliski istok, Evropa, Daleki istok — ona će moći da reši bilo kakva pitanja u svim regionima oko Rusije“, naglasio je Kornjev.
Zapadni vojni analitičari navode da Rusija radi i na stvaranju druge krstareće rakete još manjih dimenzija. Tim projektilima, kako se pretpostavlja, biće naoružani lovci, naprimer Su-57. Osim toga, Rusija razvija i hipersonične rakete, o čemu se još ranije govorilo.
Što se tiče testiranja X-50, do sada, makar zvanično, ništa nije potvrđeno. Trenutno ruske Oružane snage u svom arsenalu imaju krstareće rakete X-55, X-555 i X-101, a nove X-50 savršeno se uklapaju u državni program naoružavanja, u kome je akcenat stavljen na nove vrste oružja.
