„Iljušini“ su se razleteli na različite strane i ispustili akustične (radio-hidroakustične) plutače (bove). Nakon nešto manje od pola sata, jedan od njih je dobio signal sa jedne od plutača koja je „čula“ kretanje podmornice. Avioni se vraćaju, postavljaju se u bojni kurs i spremaju „ozbiljnije“ argumente — bombe i samonavodeća torpeda. Tako su izgledali nedavno održani manevri ruske mornarice i avijacije na ruskom pacifičkom primorju, odnosno ruskom Dalekom istoku. Posada Il-38 uspešno je našla i uništila uslovni podvodni cilj. Istovremeno su u manevrima bili angažovani i avioni Tu-142, lovci MiG-31 i palubni helikopteri Ka-27.
Praktično je nemoguće naći podmornicu koja je duboko i koja se polako kreće. Veće su šanse da se nađe igla u plastu sena. To je uostalom i glavna odlika podmornica — mogućnost da se sakrije u morskim dubinama. Zato se u potragu uključuju različiti aparati koji pretražuju teren, odnosno vodenu površinu vrlo detaljno, bukvalno milju po milju. Protivpodmornička avijacija je tek jedan od delova „mreže“ za potragu podmornica.
Za rusku Tihookeansku flotu pronalaženje podmornica je od ključnog značaja. U vodama na Dalekom istoku plovi američka atomska podmornica „Ohajo“, koja u okviru svojih raketa, nosi trećinu američkog nuklearnog arsenala. Stoga, verovano nije potrebno dalje objašnjavati važnost ruske protivpodmorničke odbrane, a u tom smislu i avijacije.
Zajednički napori
U ovom trenutku, u sastavu ruske flote postoji 46 protivpodmorničkih aviona Il-38 i osam usavršenih letelica Il-38N. Do 2020. godine, kroz program modernizacije bi trebalo da prođe 28 bazičnih letelica. Ti avioni mogu da deluju samostalno ili zajedno sa drugim segmentima „mreže“, odnosno brodovima za detektovanje podvodnica ili podvodnih mina, za morsku obaveštajnu delatnost i spasilačka plovila. Osim toga, u okviru Severne i Tihookeanske flote postoji i eskadrila Tu-142, vojno-morska verzija strateških bombardera Tu-95. Svaki „lovac na podmornicu“ nosi čitav arsenal koji mu omogućava da nađe i uništi cilj.
„Svi ti avioni su veoma mobilni, mogu da razviju veliku brzinu u kratkom vremenskom intervalu i da pređu velika rastojanja“, objašnjava za Sputnjik admiral Vladimir Komojedov, bivši komandant Crnomorske flote Rusije.
„U principu, kada plitko plovi, podmornica može da bude nađena vizuelno. Takođe, za precizniju pretragu, koriste se i različite bove (plutače), poput infracrvenih, hidroakustičnih, pasivnih, aktivnih, kao i autonomnih — za rad na različitim dubinama. To jest, posada aviona je pripremljena za susret sa bilo kojim ciljem.“
„Oči“ flote
Algoritam po kojem deluju protivpodmornički avioni je prilično jednostavan. Nakon što izbaci bove, avion nastavlja da kruži iščekujući signal o eventualnom kretanju podmornice. Čim dobije signal koji je prvo dobila bova, a potom emitovala ka aparaturi aviona, posada te podatke predaje protivpodmorničkom brodu ili svojoj podmornici. Istovremeno, avion nastavlja da prikuplja podatke sa drugih plutača. Taj proces podseća na igru koju smo svi igrali u detinjstvu — „podmornice“.
Osim toga, protivpodmornički avion može i sam da napadne cilj. Il-38 i Tu-142 nose široki dijapazon oružja: torpeda AT-1 i At-2, rakete APR-1, APR-2 i APR-3, protivpodmorničke bombe, morske mine i još mnogo toga. Modernizovani Il-38N ima i novi kompleks nišana i navigacionog sistema, koji značajno povećava preciznost pogotka postojećeg oružja.
