U Vašingtonu opet novine. Upravo je obnarodovano da će američko Ministarstvo odbrane sa Stejt departmentom tokom 2018. godine biti obavezno da podnese izveštaj o saradnji država Zapadnog Balkana kako sa SAD tako i sa Ruskom Federacijom. Tačnije, izveštaj će sadržati detaljne informacije o vojnoj saradnji BiH, Srbije i Makedonije sa Rusijom. Dakle, onih država koje nisu članice NATO-a.
Još preciznije, „izveštaj mora da sadrži procenu bezbednosne saradnje država Zapadnog Balkana sa Rusijom, i to listu naoružanja, odbrambenih sistema i vojne tehnologije vredne milion ili više dolara, koje je dobila ili kupila svaka od država od 2012. godine“. Takođe i opis učešća vojnih snaga u treninzima i vežbama sa Rusijom u istom tom periodu, kao i opis ugovora o saradnji u koje su ušle zemlje regiona sa Rusijom. Tu, međutim, nije kraj.
Vlada SAD će Kongres morati da upozna i sa procenom o „obaveštajnoj saradnji država Zapadnog Balkana sa Rusijom“, kao i o posledicama takve saradnje po interese SAD i NATO-a, po države regiona, ali i one koje se sa njim graniče.
U američkom dokumentu, naravno, nije izostala konstatacija o pretnji Ruske Federacije interesima SAD širom sveta.
Komentarišući najnovije pismo iz Amerike, nekadašnji šef srpske diplomatije Živadin Jovanović kaže da to samo ukazuje da SAD imaju problem sa globalnom promenom odnosa moći u svetu.
One, smatra Jovanović, dobro procenjuju da svet prestaje da bude unipolaran, da se pojavljuju novi centri moći kao što su Rusija, Kina, Indija, i da je sve izraženija tendencija nezavisnosti i samostalnosti ogromne većine zemalja koje su devedesetih godina uglavnom slušale i pratile to što se iz Vašingtona zahteva.
„SAD su na velikim mukama, ne mire se sa novim trendovima multipolarizacije s kojima gube dosadašnje privilegije, a ne nalaze načina da to zaustave i, između ostalog, srljaju i u analize tipa ’ko koliko ima vojnih vežbi sa Rusijom, koliko od nje kupuje naoružanja‘“, kaže Jovanović za Sputnjik.
On ukazuje da novi zadatak za američku administraciju proizilazi i iz činjenice da se novi američki predsednik Donald Tramp godinu dana posle izbora i dalje suočava sa problemima.
„Novi predsednik i nova vlada izgleda da bez velikih ustupaka ’jastrebovima‘ i krajnjim desnim snagama u Americi ne mogu da pohvataju sve poluge vlasti. Zato ovakvim ekstremističkim nastupanjem u spoljnoj politici nova administracija pokušava da im se dodvori prihvatanjem zahteva takozvane ’duboke države‘, tog militarističkog vojnoindustrijskog kompleksa, Vol strita, većeg dela medija i raznih lobija u Kongresu“, objašnjava Jovanović.
Šta će biti posle tog najavljenog sagledavanja iz Vašingtona nisu precizirali, ali je sasvim jasno da poruka krnjem Zapadnom Balkanu liči na pretnju. Drugim rečima, poruka je: ako platite za oružane sisteme Rusima, moraćete da „platite“ i nama.
Kakve mogu biti posledice tih njihovih zaključaka i šta oni mogu na osnovu toga da preduzmu?
„Očigledno, dok govore o tome u javnosti žele da to bude upozorenje zemljama koje vode nezavisnu politiku ili politiku uravnoteženih odnosa, da se ne odvajaju od SAD i da budu u njihovoj sferi uticaja, njihovi lojalni pratioci“, objašnjava Jovanović.
On, međutim, dodaje, da u sadašnjim okolnostima u svetu ne mogu mnogo da preduzmu. Mogu, kaže, da zatežu sa usmeravanjem finansijske i druge pomoći, mogu donekle za to da koriste MMF, Svetsku banku i druge finansijske institucije, ali ističe da ne mogu da zaustave trendove ubrzanog razvoja odnosa i saradnje sa zemljama kakve su Rusija, Kina.
„To se ne može zaustaviti ovakvim analizama i sličnim potezima, kao ni pretnjama da će zaustaviti pomoć onima koji glasaju protiv Amerike. To su objektivni procesi koji su izraz dubokih promena u svetskim odnosima“, naglašava nekadašnji šef diplomatije.
Praveći liste onih država koje su protiv Amerike ili analize onih koji vojno sarađuju sa Rusijom, samo daju argumente da ti trendovi osamostaljivanja malih i srednjih zemalja u Evropi i na Balkanu dobiju ubrzanje. Praktično ih guraju da idu šire i brže u razvijanje odnosa sa državama koje SAD smatraju suparnicima i protivnicima. Takva politika će se Americi neminovno vratiti kao bumerang, zaključio je Jovanović za Sputnjik.
On je podsetio na najnovije glasanje u UN kada je odbačena odluka Amerike da Jerusalim proglasi za glavni grad Izraela, što je, kaže on, pokazalo kako nikakve pretnje ni strahovi ne ograničavaju ogromnu većinu članica svetske organizacije da glasaju u skladu sa sopstvenim i principima UN, a ne po nalozima SAD.
Jovanović je, uz to, pretnju Srbiji zbog vojne saradnje sa Rusijom ocenio kao licemernu, jer se zna da to nije ni deseti deo saradnje sa SAD ili sa NATO-om koji je pod dominacijom Amerike.
On je naveo da je ovih dana saopšteno da Srbije godišnje ima sto zajedničkih aktivnosti sa NATO-om, a nema više od deset sa Rusijom. U čemu je onda ta pretnja, pita Jovanović.
I ruski vojni analitičar Boris Podoprigora smatra da vojna saradnja Srbije i Rusije ne može ugroziti interes SAD i njenih saveznika u regionu, bez obzira na uspešnu vojnotehničku saradnju Moskve i Beograda, koju, kaže, ne treba precenjivati na globalnom nivou.
On podseća da je u svim balkanskim zemljama jak uticaj SAD, kao i da Srbija, koja u izvesnom smislu, čini izuzetak, ima niz potpisanih sporazuma, koji daju privilegovani status pripadnicima NATO-a na njenoj teritoriji.
Podoprigora zato smatra da najava američkog izveštaja o vojnoj saradnji zapadnog Balkana sa Rusijom ima pre svega političku konotaciju i da je usmerena sa ciljem da Srbija preispita svoje stavove u odnosu sa Moskvom.
„Na mađarskog premijera, ’disidenta‘ Viktora Orbana svi su manje više navikli, a poseta predsednika Srbije Rusiji pokazala je da u Evropi još ima političkih lidera koji žele ravnopravni i konstruktivni dijalog sa Moskvom. Čini mi se da spremnost Aleksandra Vučića da sarađuje sa Rusijom izaziva veliku zabrinutost u Vašingtonu“, zaključio je ruski vojni analitičar za Sputnjik.
On nije isključio ni mogućnost da Amerika želi da zastraši zemlje koje bi eventualno planirale da kupe S-300 ili slične ruske PVO sisteme, što bi, kaže, u nekom smislu bio udar na ugled Amerike i njenih „Patriota“.
