„Rusija je povukla sve svoje nuklearno naoružanje na nacionalnu teritoriju. Smatramo da je to trebalo odavno da uradi i američka strana. Međutim, Vašington nastavlja da u Evropi čuva, prema nekim ocenama, do 200 avio-bombi“, istakao je Uljanov.
Aleksej Anpilogov, publicista iz Moskve, za Sputnjik kaže da je razmeštanje nuklearnog naoružanja van granica teritorije zemlje uvek bilo kamen spoticanja za SSSR i SAD, a kasnije i Rusiju i SAD.
„Vašington je veoma oštro reagovao na pokušaje Moskve da razmesti rakete u blizini američkih granica, a pritom je američko rukovodstvo smatralo da je Sjedinjenim Državama dozvoljeno da instaliraju rakete u blizini sovjetskih granica. Podsećanja radi, svet je bio na ivici nuklearnog rata 1962. godine, u vreme Kubanske raketne krize. Razlog za krizu je bilo to što je Sovjetski Savez instalirao rakete srednjeg i malog dometa na Kubi, kao odgovor na razmeštanje američkih raketa u Italiji i Turskoj. Kako bi stigle do američke granice, sovjetskim raketama je bilo potrebno otprilike isto onoliko vremena koliko i američkim raketama razmeštenim u Evropi da stignu do sovjetske granice. U međuvremenu, Rusija je povukla sve nuklearno naoružanje na svoju teritoriju, a SAD pod izgovorom da Rusija navodno krši Sporazum o eliminaciji raketa srednjeg i malog dometa, ne samo da čuvaju nuklearno naoružanje u Evropi nego i planiraju njegovu modernizaciju“, upozorava Anpilogov.
Kako kaže, na taj način se stvara veoma napeta atmosfera, a sve što se dešava je deo strategije takozvanog „odvraćanja“ Rusije.
Vojni analitičar Aleksandar Radić za Sputnjik kaže da su u vreme raspada Istočnog bloka i SSSR-a Sjedinjene Države zadržale sve svoje kapacitete iz Hladnog rata.
„Kada su ih smanjivali, učinili su to samo u domenu u kom je to njima odgovaralo, a u skladu sa promenjenim procenama potreba i smanjivanja brojčanog stanja vojske i infrastrukture u Evropi. U ovom trenutku, Amerikanci imaju uskladištene avionske bombe, između ostalog i u Italiji, za svoje borbene avione i potencijalno za borbene avione saveznika. Američke bombe nisu direktno na raspolaganju savezničkim zemljama, ali po potrebi mogu da se koriste sa borbenih aviona članica NATO-a. Najbliža tačka Srbiji je u Italiji, u Avijanu“, kaže Radić.
Predsednik Akademije geopolitičkih problema general-pukovnik Leonid Ivašov veruje da će SAD povući svoje nuklearno naoružanje sa teritorije Evrope, ali da se to ipak neće desiti u doglednoj budućnosti.
„Sve će zavisiti od toga koliko će snažna biti Evropa i da li će ona moći da insistira na tome da Amerikanci povuku nuklearno oružje. Ono se nalazi na teritoriji Evrope ne zato što je to potrebno Evropljanima, nego zato što uz njegovu pomoć SAD kontrolišu evropsku politiku, ekonomiju, bezbednost. Pametni ljudi u Evropi odlično razumeju da ovo oružje samo povećava rizik izbijanja sukoba na teritoriji Starog kontinenta. Rusija je spremna da zajedno sa Evropom radi na jačanju bezbednosti, ali to bi trebalo da bude kolektivna bezbednost za sve, na principu jednakosti“, objašnjava Ivašov.