Šta donosi još jedan susret Aleksandra Vučića i Vladimira Putina u Moskvi? Šta tim susretom dobija Srbija na ekonomskom, političkom i vojnom planu? Može li se očekivati otopljavanje odnosa SAD i Rusije pošto je američka strana prosledila Rusiji informaciju o terorističkom napadu.
U emisiji „Na nišanu Lazanskog“ o ovim temama su govorili profesor Ekonomskog fakulteta Ljubodrag Savić i docent Fakulteta za međunarodnu politiku Srđan Perišić. Iz Moskve su se javili dopisnik Večernjih novosti Branko Vlahović i predsednik Saveza novinara Rusije Vladimir Solovjev.
Izjava američkog ambasadora u Moskvi o potrebi dobrih američko-ruskih odnosa, kao i informacija o planiranju terorističkog napada na crkvu u Sankt Peterburgu, u Rusiji se tumači kao prijatno iznenađenje, kaže Solovjev.
„Ceo dan kolege novinari pričaju o tome. To je nešto novo, vrlo interesantno i vrlo lepo za razvoj naše saradnje. Daj bože da to krene. To je dobro i čudno, na neki način“, kaže Solovjev.
On dodaje da se nada da će odnosi između Amerike i Rusije otopliti jer je to prvi put za dugo vremena da se tako nešto dogodilo.
Prilikom pretpristupnih pregovora Srbije za priključenje EU, bilo je komentara da Srbija mora da raskine Ugovor o slobodnoj trgovini koji ima sa Rusijom. Savić na to odgovara da Srbija ne mora ništa i da radi ono što je u njenom interesu.
„Mislim da je datum prijema Srbije u EU prilično daleko, iako u Srbiji postoji veliki optimizam da se taj put može skratiti. Mislim da tu ima više prepreka i ne znam kako ćemo ih savladati“, kaže Savić.
Srbija treba da se sprema za ulazak u EU jer je to u njenom interesu, ali prekidati dobru praksu i dobre ekonomske, civilizacijske i političke odnose nema smisla, kaže Savić.
„To mogu da očekuju neki činovnici iz Brisela, ali Srbija treba da bude toliko pametna da ne naseda na takve provokacije u smislu da se ne odreknemo nečega što je u ovom trenutku za nas velika mogućnost“, kaže Savić.
On dodaje da je Ugovor o slobodnoj trgovini još samo mogućnost zato što je nedovoljno iskorišćen, a nije iskorišćen zbog toga što, kako Savić kaže, Srbija nema dovoljno kvalitetne robe koju bi mogla da izveze na rusko tržište.
Srbija se izgubila na putu tranzicije, objašnjava Savić, i nije shvatila da Rusija nije SSSR i da tamo važe pravila neoliberalne ekonomije koja se često primenjuju mnogo doslednije nego na Zapadu.
„Drugi problem je da smo u tranziciji uništili srpsku industriju. Mi nemamo šta da ponudimo u značajnim količinama, a najveći deo trgovine, barem sa naše strane, odvija se preko poljoprivrednih proizvoda, koje često nemamo dovoljno ni za naše potrebe. To je ipak ogromno tržište koje zahteva kvalitet, kontinuitet i kontrolu“, kaže Savić.
Put pristupanja Srbije EU je dugotrajan i bilo bi šteta da se na sadašnjem nivou potpune nepouzdanosti, kako Savić kaže, odričemo nečega što je sigurno.
Rusija nema ništa protiv pristupanja Srbije EU, ali ima protiv ulaska Srbije u NATO, kaže Perišić. Ovaj ruski stav proizilazi iz srpskog stava i njegova promena bi značila laganje Rusije, tvrdi on.
„U spoljnoj politici morate imati jasne stavove i kada Rusi kažu da nema širenja NATO-a na Srbiju, oni podsećaju Srbiju šta je obećala u svojoj spoljnoj politici. Ne Rusiji, nego svima u Evropi“, kaže Perišić.
Perišić napominje da će se predsednici Vučić i Putin u razgovorima sigurno dotaći i teme koju predstavlja humanitarni centar u Nišu i pozicije Srbije prema NATO-u i da će biti dogovoreno rešenje statusa centra.
