Nesumnjivo je da ćemo čuti da odnosi Rusije i Srbije sve više jačaju, da se ekonomska razmena povećava, da je rusko tržište ogromno i da očekuje još ofanzivniji nastup srpske privrede, da Beograd očekuje i proširenje gasnog terminala u Banatskom dvoru, da Srbija nema nameru da Rusiji uvodi bilo kakve sankcije, kao i da srpsko-ruska vojna saradnje bude još intenzivnija.
Hoće li tokom ove posete biti saopšteno i rešenje za status Srpsko-ruskog humanitarnog centra u Nišu, ostaje da vidimo. Moskva se poziva na tekst sporazuma o tom centru, tekst koji je usaglašen pre skoro četiri godine, ali sporazum još nije potpisan zbog pritiska Zapada na Beograd. Rusija ne zahteva za taj centar diplomatski status, kako to neki tvrde, već tehnički status, koji omogućava ljudima koji rade u centru da kvalitetno obavljaju svoj posao, da tehnička sredstva koja iz Rusije stižu u centar kao poklon ne podležu carini i porezima. Jer ako Rusi poklanjaju kamione-cisterne Srpsko-ruskom humanitarnom centru u Nišu, kakva je logika da taj centar na poklonjena sredstva još mora da plaća carinu i porez?
Gledišta zapadnih diplomata da je taj centar potencijalna špijunska baza obična su budalaština nedostojna ozbiljnih komentara. Ne znam kako se Rusima može objasniti da ne dajemo centru u Nišu tehnički status ako vojnici NATO-a, po IPAP sporazumu između Srbije i NATO-a, praktično imaju diplomatski status u Srbiji. U tom kontekstu, biće teško objasniti Moskvi neutralnu vojnu poziciju Srbije.
Da Moskva nema ništa protiv ulaska Srbije u EU potpuno je jasno, ali je jasno i da ćemo tim ulaskom izgubiti bescarinski režim trgovine sa Rusijom. Suverena odluka Srbije, suverena odluka Rusije. Svako dalje približavanje Srbije punopravnom članstvu u NATO imaće posledice po odnose sa Rusijom. Suverena odluka Srbije, suverena odluka Rusije.
Razgovori u Moskvi dotaknuće se i vojnotehničke saradnje dveju zemalja. Isporuke „migova 29“ i sistema „S-300“ iz Belorusije Srbiji prvo mora da odobri Rusija, kao zemlja proizvođač. Tu je i pitanje nabavke ruskih PVO sistema tipa „pancir“ i „buk M-2“ za Srbiju, kao i termin isporuke 30 poklonjenih i modernizovanih tenkova T-72 i 30 oklopnih automobila BRDM-2 za vojsku Srbije.
Ruska strana je svesna da je Srbija pod velikim pritiskom Zapada po raznim pitanjima, pa Moskva već duže ima jedan službeni benevolentan stav prema Beogradu. Istina, tu i tamo u nekim ruskim medijima ima i oštrijih pitanja za Beograd, kao što i u nekim srpskim medijima ima i vrlo oštrih tekstova o predsedniku Putinu. Stvar demokratije.
Rusija će nastaviti da podržava Srbiju oko Kosova, tačno onoliko koliko će se Srbija boriti za Kosovo i to je potpuno logično. Srbija nastoji da i dalje igra samostalnu spoljnu politiku, koliko se to uopšte može u postojećim okolnostima, Srbija kupuje vreme očekujući da EU i Rusija normalizuju svoje odnose, što bi za Srbiju bilo spasonosno rešenje.
U tom kontekstu, u susretu sa Vladimirom Putinom predsednik Srbije Aleksandar Vučić informisaće se da li je poziv američkog ambasadora u Moskvi uticao na poboljšanje odnosa između Rusije i SAD, kao i o informacijama koje je CIA dala ruskoj strani o planiranom terorističkom napadu u Sankt Peterburgu, na čemu je Putin zahvalio. Dakle, je li to prva naznaka resetovanja odnosa SAD i Rusije? Za Srbiju bi to bila dobra stvar, za svetski mir takođe…
