Nacrt Akcionog plana Elektroprivrede Srbije (EPS) za zaštitu i unapređenje životne sredine od 2016. do 2025. godine predviđa ulaganja od 864 miliona evra u smanjenje zagađenja vazduha, zemljišta i voda, ali i u upravljanje otpadom, rekao je Aleksandar Jakovljević, direktor Sektora za strategiju Javnog preduzeća Elektroprivreda Srbije prilikom predstavljanja tog dokumenta na Međunarodnoj stručnoj konferenciji „Kako da EPS bude „zelenija“?“, koju je internet portal „Balkan magazin“ organizovao u saradnji sa tom kompanijom, a pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike.
Ulaganje u ekologiju u energetskom sektoru je deo neminovnog procesa smanjenja potrošnje fosilnih goriva i emisije ugljen-dioksida. Taj posao, prema rečima učesnika konferencije, trajaće dugo, biće veoma težak, zahtevaće učešće svih aktera u društvu, ali i mnogo dijaloga i političke volje.
Mirjana Filipović, državna sekretarka u Ministarstvu rudarstva i energetike, navela je da EPS ima određene obaveze koje mora da ispuni zbog članstva Srbije u Energetskoj zajednici (EZ), ali i pristupnih pregovora sa Evropskom unijom (EU). Ona je istakla da se dosta radi na tome da ta kompanija dostigne standarde koji važe u EU, ali je i podsetila da te norme nisu postojale kada je Srbija gradila svoje najveće energetske kapacitete.
„Zato se poslednjih godina sprovodi modernizacija tih postrojenja, ali veoma je teško kada nešto što je izgrađeno odavno morate da uklopite u nove standarde, i zato podržavamo napore EPS-a na ovom putu, koji je usko povezan i sa pregovorima o poglavljima 15 i 27“, rekla je Filipovićeva, navodeći da je država uspela da u pregovorima za EZ dobije više vremena da primeni neke evropske propise, kao što je Direktiva o velikim ložištima.
Oko 30 odsto obaveza prilikom ulaska Srbije u EU, prema rečima Aleksandra Vesića, pomoćnika ministra za zaštitu životne sredine, odnosi se na ekologiju, pa je Akcioni plan deo napora da se to ostvari.
„Predstoje nam pregovori i sa EZ i sa EU, a postoji mogućnost da nećemo dobiti iste rokove od te dve institucije. Ali to je realnost. To će biti jedan od najtežih delova pregovora u vezi sa Poglavljem 27. Nadam se da ćemo dobiti dodatne rokove, a da bismo ih zaslužili moramo nešto da uradimo, da pokažemo da se trudimo“, istakao je Vesić.
U poslednjih deset godina EPS je investirao tri milijarde evra u modernizaciju proizvodnih kapaciteta, ekologiju, unapređenje distributivne mreže i pripreme za gradnju novih elektrana. Kao rezultat povećana je snaga za 200 MW u termoelektranama (TE), a za 140 u hidroelektranama (HE), kao i proizvodnja u TE sa 18 na 25 TWh.
„Uz to sproveli smo niz projekata u ekologiji, pa su ulaganja dostigla 320 miliona evra od 2002. do 2016. godine, pre svega u TE, u unapređenje kvaliteta vazduha, odnosno smanjenje štetnih emisija, pa je samo godišnja emisija praškastih materija, iako je dodatno povećana proizvodnja električne energije, smanjena šest puta. Ulagali smo i u prečišćavanje otpadnih voda, u sisteme za odlaganje pepela i u upravljanje uljima sa piralenom“, naveo je Jakovljević.
Ističući da bi srpska proizvodnja električne energije, da ja naša zemlja u EU, sa sedam odsto učestvovala u ukupnoj proizvodnji struje te zajednice iz lignita, a samo tri odsto, ako se dodaju i ostale vrste uglja, Jakovljević je naveo da ekološka tranzicija energetskog sektora u EU traje 30 godina i da još nije završena, a EPS je počeo da je sprovodi tek 2002. godine.
„Ukupan investicioni plan EPS-a do 2025. je procenjen na 4,7 milijardi evra, a deo se odnosi na ekologiju. U izradi ovog akcionog, ali i investicionog plana smo imali u vidu obaveze prema EZ i EU, koje će biti definisane kroz pregovore o Poglavlju 27, ali i kroz nove direktive koje se pripremaju. Imamo više od 50 projekata za zaštitu životne sredine koje moramo da sprovedemo i u njih ćemo uložiti 864 miliona evra“, najavio je Jakovljević.
Oko 650 miliona evra biće investirano u zaštitu vazduha (odsumporavanje dimnih gasova, smanjenje azotnih oksida), oko 53 miliona evra je namenjeno za zaštita zemljišta (regulisanje deponija pepela), oko 43 miliona evra će biti iskorišćeno za zaštitu voda (postrojenja za preradu otpadnih voda, monitoring površinskih i podzemnih voda), oko 115 miliona evra koštaće ulaganja u upravljanje otpadom i oko pola miliona evra u reorganizaciju sistema zaštite životne sredine.
Kada se podvuče crta, EPS je uložio više od 300 miliona evra, 296 se trenutno ulaže, pripremaju se projekti za 325 miliona evra, a u planu su investicije od još oko 240 miliona evra.
Iskustva Velike Britanije predstavio je Entoni Ils, konsultant i član britanskog Instituta za prirodne nauke, koji je rekao:
„Moraćete i da donosite nove zakone, a naše iskustvo govori da je to komplikovano. Neophodan je dijalog, da bi se stvorilo poverenje i da bi se videlo da li se ide u pravom smeru. Svi moraju da shvate šta im je uloga, kao i da se obezbede tehnički i finansijski resursi“, naveo je Ils, savetujući da se o uglju razmišlja kao o tranzicionom energentu ka „zelenim“ energijama.
Danijel Berg, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) je istakao da ulaganje u ekološke projekte u energetici nije problem samo EPS-a, već cele zemlje, kao i da je reč o dugotrajnom procesu.
