Cena struje u Srbiji za velike potrošače je jako slična komercijalnoj ceni ostalih proizvođača u regionu, dok je struja za domaćinstva u Srbiji jeftinija za 30-40 odsto u odnosu na region, pa su glasine o tome kako će Hrvatska snabdevati građane pojedinih gradova u Srbiji netačne.
Priče i napise u novinama o tome kako Hrvatska preuzima snabdevanje električnom energijom Valjeva i Kraljeva, Željko Marković, viši rukovodilac u kompaniji „Delojt Srbija“, gost emisije „Energija Sputnjika“ koju vodi Jelica Putniković, smatra posledicom igara raznih snabdevača. On kaže da je u slučaju lokalne samouprave Kraljeva i Valjeva u pitanju nabavka električne energije za javnu rasvetu koja se kupuje po tržišnoj ceni i da to nema nikakve veze sa strujom koju koriste građani.
O tvrdnjama trgovaca električnom energijom koji se bune zbog cene po kojoj EPS prodaje svoju struju, naš sagovornik kaže da je u pitanju mala zabuna između komercijalne cene i cene koja se nudi domaćinstvima, koja je znatno niža od od komercijalne.
„Energija koja se nudi domaćinstvima u svim državama u okruženju se prodaje po komercijalnoj ceni, dok je kod nas cena te energije niža od komercijalne cene. Ona je negde na nivou od oko 26 do 28 evra. Ne možemo da kažemo tačnu cenu zato što imamo tarifni sistem, pa preko leta to bude nešto niže, jer nema toliko potrošnje u crvenoj zoni. Zimi bude oko 27-28 evra, ali to je i dalje manje od 45-50 evra, kolika je sada cena električne energije na tržištu. Izuzev Republike Srpske, koja ima cene slične našim cenama za domaćinstva, u Federaciji, Hrvatskoj, Sloveniji, Crnoj Gori sve cene imaju nivo komercijalne cene, i to je 30-40 odsto skuplje nego u Srbiji“.
Što se tiče komercijalne cene, po kojoj struju kupuju sva preduzeća, država, lokalne samouprave, škole, naš sagovornik kaže da ona prati tržišnu cenu i prema njoj se formira, a da će EPS će uvek biti jeftiniji od drugih snabdevača koji moraju električnu energiju da kupe od EPS-a ili da je uvezu, čime se povećavaju troškovi.
„EPS se ponaša tržišno. Trudi se da zaradi što je moguće više novca, ali i da ne ostavi prostora konkurenciji da sa nižim cenama pobedi“.
Marković kaže da pored naše navike da su nam računi za struju mali iz proteklog perioda, ima dosta neracionalnog trošenja energije i da je ona za neka domaćinstva, zbog tarifnog sistema koji kod nas postoji, skuplja od proseka u Srbiji.
„Obično pričamo o domaćinstvima koja u proseku troše 350 do 400 kilovat-časova mesečno. Neka domaćinstva troše i 1.500 i 2.000 kilovat-časova mesečno i ulaze u crvenu zonu, pa je cena koju oni plaćaju veća nego ovih 27-28 evra, što je prosečna cena na nivou cele Srbije“.
Marković je dodao da bi domaćinstva koja troše preko 2.000 kilovat-sati, a takvih ima 2 odsto u Srbiji, mogla da razmišljaju o tome da promene snabdevača, da ne kupuju od EPS-a ili da kupuju na komercijalnom snabdevanju gde ne postoje zone, i da na taj način uštede novac.
Naš sagovornik kaže da 50 odsto ukupno utrošene električne energije ide domaćinstvima i da bi se, ukoliko bi cena kod nas bila takva da trgovci električnom energijom mogu da budu konkurentni, vodila borba za svakog kupca.
„Ne meri se koliko ko drži procenata, već procenat promene snabdevača, znači, koliko puta građani menjaju snabdevače, jer oni na svaku ponudu mogu da raskinu ugovor, da sklapaju novi ugovor i da idu gde im je jeftinije“, kaže on i dodaje da je takva situacija u Hrvatskoj, gde su komšijske elektroprivrede preuzimale snabdevanje potrošača, kao i da Hrvatska pokušava da plasira svoju energiju u Sloveniji i obrnuto, i da je to u svetu redovna pojava.
Marković kaže da su nam za takvo tržište električnom energijom i sistemom sa više tarifa i tarifama različitih snabdevača koji funkcioniše u svim zapadnim državama potrebna što savremenija brojila, da bi mogućnost ponuda tarifnih paketa bila veća.
„Sada imamo samo skuplju dnevnu i jeftiniju noćnu tarifu, ali sa brojilima koja podržavaju 4, 5, 8 tarifa mogli bismo da imamo 3-4 različite cene u toku dana i da na taj način pokušavamo da oblikujemo potrošnju. Kada imamo manji pik potrošnje u letnjim mesecima, recimo od tri-četiri posle podne do šest-sedam uveče, kad ljudi dođu s posla, da bude jeftinija struja“, kaže Marković i dodaje da postoje i takozvane dinamičke tarife u kojima vam dobavljač šalje signal tako što upali lampicu kad vam nudi ultrajeftinu struju i struju po ostalim tarifama. „To je ’demand-respons‘ — ako postoji velika navala na sistem, onda je cena struje skuplja, a ako je manja, onda je cena jeftinija da bi se stimulisala potrošnja“.
Objašnjavajući na koji način su snabdevači strujom počeli da šire ponudu svojih proizvoda potrošačima, kao što su internet, kablovska televizija i telefonija, Marković navodi primer iz svoje kompanije.
„Naš paket ’Didžital‘, koji primenjujemo u nekim zemljama, na osnovu analiza podataka koje kupac, hteo ili ne hteo, ostavlja na internetu, prosto pristupa društvenim mrežama i tako prati njegove potrebe i nudi mu nešto u onom trenutku kada oceni da se interesuje za neki proizvod, recimo za novi mikser“.
Marković smatra da mi neracionalno gazdujemo potrošnjom struje, jer nekad nismo razmišljali o tome koliki će nam biti računi za struju, ali ima i toga da ljudi nemaju novca da izoluju stanove, kuće. Da li smo dobro obavešteni kao potrošači gde se sve može uštedeti struja?
„Kampanja koja obaveštava građane kako se može uštedeti struja se stalno radi“, kaže Marković i dodaje da je najbitnije da objekat bude dobro izolovan, da je bitno da prozori dihtuju, da što manje toplote odlazi u spoljni prostor i da treba voditi računa o energetskoj klasi aparata za domaćinstvo. „Pojavile su se LED sijalice koje troše sedam-osam puta manje električne energije, a isto je osvetljenje u odnosu na klasične izvore svetlosti. Postoji mnogo mera koje možemo da primenimo. Uz plan, to može da se uradi i sa skromnijim novčanim sredstvima“.
Da li su gradovi počeli da prelaze na jeftino osvetljenje?
Modernizacija javne rasvete i novo LED osvetljenje su na nivou ideje ili inicijative, kad su naši gradovi u pitanju, kaže Marković i naglašava da treba ohrabriti lokalne samouprave da krenu u promene, ali da neka javna preduzeća rade na tome.
„Ovih dana počinjem studiju za ’Puteve Srbije‘, gde će se razmatrati zamena izvora svetlosti uz auto-put LED sijalicama i mogućnost upravljanja njima i smanjivanja svetlosnog fluksa u onim trenucima kada to nije neophodno, kada se još vidi. Tada možemo malo i da smanjimo osvetljaj, pa da ga, kako polako pada mrak, pojačavamo. Imaćemo osvetljenje na auto-putevima kao na Zapadu i uštedeće se lepa količina električne energije“.
Pojedine firme, navodi naš gost, koje su došle sa Zapada, imaju razrađen koncept i primenile su praktično sve mere, izmenile su sve svetiljke, sve funkcioniše teledirigovano i daljinski i postižu visok nivo efikasnosti.
