U nekim zemljama EU već je zabranjen ulazak „dizelašima“ proizvedenim pre 2000. godine u centre gradova, a u pojedine gradske celine mogu ući samo vozila standard „euro 6“. Većina zemalja EU donela je odluku da od 2025. godine zabrani registraciju novih automobila na dizel. Da li je naftašima „odzvonilo“ i da li su električni automobili budućnost?
Odgovor na ova pitanja potražila je Jelica Putniković u emisiji „Energija Sputnjika“. Njen gost, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije, kaže da je opšta „dizelizacija“ potrošnje, pa samim tim i prilagođavanje rafinerija za takvu preradu izuzetno skupa, a Evropa je do sada u to uložila milijarde evra. On napominje da je veliko pitanje da li je racionalno da dizel motori u putničkim vozilima budu zastupljeni u ovoj meri u kojoj su to danas u Evropi, i dodaje da su dizelaši daleko manje zastupljeni na američkom kontinentu i u Rusiji.
„Evropa je specifična po tome da ima jako puno putničkih vozila sa dizel pogonom. Zabrana registracija dizelaša od 2025. godine neće presudno uticati na nestanak fosilnih goriva, odnosno nafte kao energenta u transportu, jer je značajno veća potrošnja dizela u teretnom saobraćaju, građevinarstvu i poljoprivredi od onoga što se koristi u putničkom saobraćaju. Međutim, ta mera će svakako doprineti smanjenju potrošnje dizela, što posmatrano iz perspektive rafinerija možda i nije tako loše“, kaže Mićović.
Milan Božić, direktor Centra za motorna vozila AMSS kaže da u Srbiji u ovom trenutku oko 600.000 vozila koristi tečni naftni gas kao alternativno gorivo, ali je oduševljenje vozača splasnulo od kada su uvedene akcize na ovo gorivo, pa se danas manje od 5.000 ljudi godišnje odluči da u automobile ugradi pogon na gas.
„Kada je reč o pogonu na struju, u Srbiji do 2012. godine nije bilo moguće da se registruje elektro-auto, jer ga naš zakon, odnosno Pravilnik o tehničkim uslovima za vozila, nije prepoznavao, pa je bilo više slučajeva da su ljudi uvozili elektro-automobile, ali nisu mogli da ih registruju“, objašnjava Božić.
Kako kaže, zakonska regulativa nije jedina prepreka da se automobili na električni pogon nađu na srpskim putevima.
„Jedan od problema je i nedostatak mreže za punjenje takvih automobila. Ako pogledate, na primer, Hrvatsku, videćete koliko tamo ima mesta za punjenje električnih automobila, čak na internetu možete videti i koliko ljudi čeka i kada ćete doći na red. Kod nas ne postoji nijedna punionica, a na prste jedne ruke možete nabrojati elektro-automobile u Srbiji. Dakle, mi nemamo uslove da te automobile vozimo, pa hajte da ih najpre napravimo“, napominje Božić.
Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije napominje da su vozila na električni pogon odlična za lokalni, gradski transport, ali kada se uključe svi aspekti eksploatacije, teško da se može očekivati velika ekspanzija ovakvih vozila u smislu da će se njima ići na neka duža putovanja, letovanja ili zimovanja.
„Automobili na pogon električnom energijom nemaju takmaca u smanjenju lokalne emisije štetnih gasova. Ako imate Beograd sa ovim brojem vozila ili bilo koju veliku urbanu sredinu, kako u njemu bolje i efikasnije smanjiti emisiju nego uvođenjem elektro-pogona. To je sjajna stvar, ali to je rešenje lokalne emisije, jer se ona onda seli u Obrenovac, negde gde se proizvodi električna energija. Ipak, pitanje Beograda bilo bi rešeno, gde će sigurno, vrlo brzo, elektro-automobili dobiti veliku upotrebu. Međutim, mora se imati na umu koliko je električne energije potrebno da takvo vozilo u zimskim mesecima ugreje svoju kabinu“, napominje Mićović i dodaje da naftne kompanije u Srbiji ipak intenzivno razmišljaju o uvođenju mesta za punjenje elektro-automobila na benzinskim stanicama i takva mesta mogu da se pojave bilo gde.
Sagovornici Sputnjika se slažu da bi uvođenje elektro-automobila u, na primer, gradski prevoz u gradovima poput Beograda, bilo izuzetno značajno za smanjenje emisije gasova. Međutim, treba imati na umu da autobusi na struju koštaju dva ili tri puta više od standardnih i da je bez velikih ulaganja od strane države ovakav vid transporta u širem obimu ipak na dugom štapu.
