„Udeo ruskog gasa u Italiji je 37 odsto. U Nemačkoj je malo manji, oko 28 odsto. Nemačke kompanije bez ruskog gasa mogu da prežive nedelju dana duže od italijanskih“, kaže Pjotr Puškarev, glavni analitičar kompanije „Teletrejd“.
Do otvaranja ovog pitanja došlo je posle fatalne eksplozije austrijskog skladišta gasa u utorak, koja je ozbiljno uzdrmala snabdevanje Evrope tim energentom.
Ostale evropske zemlje su još više zavisne od ruskog gasa i mogle bi da prežive još manje od nedelju dana, koliko je potrebno Italiji.
„Zavisnost Slovenije, Grčke i Mađarske iznosi od 41 do 45 odsto. Bez gasa iz Rusije, one bi se suočile sa značajnim manjkom gasa u roku od 10 dana“, kaže Puškarev.
Češka, Slovačka, Finska, Litvanija, Letonija i Estonija blizu su gotovo stopostotne zavisnosti od ruskog gasa, kaže ovaj analitičar.
Evropska unija je pokušala da ujedini gasovode iz Evrope, Azije i Afrike kako bi obezbedila snabdevanje gasom za ceo kontinent, kaže Ivan Karjakin, investicioni analitičar kompanije „Global Ef-Iks“.
Istu strategiju ima i ruski „Gasprom“, koji razvija infrastrukturu za tečni prirodni gas (LNG).
Evropa je podeljena u stavovima o ovom pitanju. Pristalice ruskog gasa su Austrija, Mađarska i Nemačka, dok mu se protive zemlje Severne Evrope i baltičke države, kao i neke zemlje na jugu kontinenta.
„Ako ’Gasprom‘ primeni svoje projekte za gasovode, onda će ruski gas iz gasovoda čvrsto zauzeti svoje mesto u energetskom sistemu Evrope. Onda će se takmičiti s LNG-om iz Amerike i Katara, a ruski gas ima veće šanse da ponudi bolje cene“, kaže Karjakin za RT.
Zato nove sankcije protiv Irana, Severne Koreje i Rusije uključuju sankcije protiv ruskih snabdevača gasom za Evropu. Iran i Severna Koreja su tu samo da skrenu pažnju sa projekta „Severni tok 2“.
„Brisel svakako zna da bi zamena ruskog gasa američkim LNG-om samo smanjila energetsku bezbednost Evrope, umesto da je uveća. Zato verovatno i neće prekinuti saradnju sa ’Gaspromom‘. Ali i ’Gasprom‘ će pretrpeti štetu zbog sankcija i američkog pritiska. Pred nama je velika borba“, kaže Karjakin.
Puškarev kaže da razvijanje LNG terminala može da bude važno Evropi samo u slučaju vanrednih događaja, poput onog u Austriji.
„LNG je skup. Koštaće korisnike između 50 i 70 odsto više od običnog gasa. Zato Vašington nema nikakve šanse da izgura Rusiju sa evropskog gasnog tržišta“, rekao je Puškarev, dodajući da je upravo to glavni razlog za američki pritisak na Evropu.
