Interesi Vašingtona i Varšave se poklapaju — Poljska želi da do 2022. godine prestane da uvozi ruski gas i, kako navode američki mediji, da se „osveti Rusiji“, a Donald Tramp ima ambiciju da što više američkog gasa proda u Evropi i potisne Rusiju sa tržišta.
Eksperti iz oblasti energetike, međutim, tvrde da ruski gas nema alternativu u Evropi, a takođe navode da mizerna vrednost američko-poljskog ugovora ukazuje na to se ovde radi o „političkoj igri“.
Petogodišnji ugovor, koji je poljska energetska kompanija PGNiG potpisala sa kompanijom „Centrica LNG“ o isporuci tečnog gasa iz SAD, predviđa isporuku „plavog goriva“ sa terminala Sabine pas u Luizijani do terminala Svinoujšće Poljskoj.
Ugovor će stupiti na snagu 2018. godine, a precizirano je da za pet godina, tokom trajanja ugovora, bude izvršeno devet isporuka.
Stručnjaci su skrenuli pažnju i na jednu otežavajuću okolnost — do Svinoujšća ne mogu da plove veliki tankeri, nego samo mali, kapaciteta 120.000 do 150.000 kubnih metara, pa bi Poljska, ako bi htela da 11 milijardi kubnih metara ruskog gasa zameni američkim gasom, trebalo da primi više od 73.000 takvih tankera godišnje.
Terminal za tečni gas u Svinoujšću, kapaciteta pet milijardi kubnih metara godišnje, pušten je u rad 2015. godine. Kasnije je Varšava saopštila da taj terminal i gasovod koji će povezati Poljsku sa norveškim nalazištem omogućavaju zemlji da bude nezavisna od isporuka gasa „sa istoka“.
Mediji navode da će Varšava američki gas plaćati po ceni od 266 dolara na hiljadu kubnih metara, dok se cena ruskog gasa, koji je kroz gasovod „Jamal“ dobijala od „Gasproma“, kreće od 195 do 213 dolara. Ta cena postignuta je u junu, kada je Poljska prihvatila prvi LNG tanker iz SAD.
„Energetika Poljske se u velikoj meri zasniva na uglju i to ne baš kvalitetnom. Sada ide borba za smanjenje emisije u atmosferu, a Poljska sve vreme govori o svom ’posebnom položaju‘, što izaziva nezadovoljstvo kod drugih zemalja EU, koje smanjuju svoju zavisnost od uglja. Poljska je svesna da njoj predstoji takva transformacija, dobija i veliku pomoć od EU, a ona može da zatraži da transformiše energetiku. To je samo jedan od razloga zabrinutosti Poljske. Drugi razlog je taj što je Poljska izgradila terminal za tečni prirodni gas u Svinoujšću. Kapaciteti tog terminala se ne koriste u potpunosti, a treba pokazati da on radi u punom kapacitetu. Verovatno su u Varšavi računali na katarski gas, ali on ide u Aziju jer je tako isplativije. Sada Poljska zbog toga ima glavobolje. Osim toga, postoji i politički faktor, povezan sa činjenicom da Poljska zapravo zavisi od ruskog gasa. Štaviše, njima je potreban gas u većim količinama. Ali oni ne mogu sve karte da stave na Rusiju, s obzirom na političku kartu kojom igraju, u želji da budu ’prijatelji‘ sa SAD. Takođe, sva politika Poljske i njene pritužbe su vezane za ’Severni tok 2‘. Varšava nije ravnodušna prema tom gasovodu, čiji projekat zaobilazi teritoriju Poljske, pa se sada Poljaci zbog toga jedu“, rekao je za Sputnjik Vladimir Fejgin, predsednik Instituta za energetiku i finansije.
Poljaci navode da je ugovor sa Amerikancima deo strategije kako bi se osigurala pouzdana i diversifikovana isporuka gasa Poljskoj i povezuju ga sa njenim rastućim trgovinskim mogućnostima na evropskom tržištu.
Prema rečima predsednika PGNiG-a Petra Voznjaka, zaključivanje petogodišnjeg ugovora o isporukama prirodnog tečnog gasa iz SAD je uslovljeno stanjem na tržištu gasa. On je istakao da se planira još nekoliko takvih srednjoročnih ugovora.
Voznjak je rekao da će veći deo tog gasa biti namenjen tržištu Poljske i drugim zemaljama Centralne Evrope, kako bi se poboljšala energetska sigurnost regiona u kojem je ruski gas istorijski dominirao.
Ministar inostranih poslova Poljske Vitold Vaščikovski je nedavno rekao da Varšava pokušava da ubedi druge zemlje da odustanu od ruskog gasa, a takođe je potvrdio da Poljska neće produžavati ugovor sa „Gaspromom“ o isporukama ruskog gasa, koji ističe 2022. godine.
„I ne samo to, mi podstičemo druge države, na primer Hrvatsku, da takođe izgrade gasni terminal u Jadranskom moru, kako bi taj deo Evrope mogao da dobija gas iz drugih država“, rekao je Vaščikovski.
Poljski ministar je dodao da je Varšava prihvatila tehnički program saradnje sa SAD u vezi sa tim pitanjem.
Predsednik Poljske Andžej Duda naveo je da zemlja može da postane centar preko kojeg bi američki tečni gas stizao u Centralnu i Istočnu Evropu, a o tome su Poljaci početkom jula razgovarali i sa američkim predsednikom.
Tramp je tada pozvao Poljsku, Hrvatsku i ostale države koje su pristupile inicijativi „Tri mora“ (projektu koji povezuje prostor između Baltičkog, Crnog i Jadranskog mora) da kupuju američki gas.
Ruski eksperti objašnjavaju da, zbog želje za zaradom, Poljska namerava da postane „glavno čvorište“ kroz koji će gas odlaziti u Evropu i da je to jedan od razloga zbog kojeg se Poljaci protive ruskom projektu „Severni tok 2“.
Poljaci očekuju da će prirodni tečni gas iz SAD i Katara biti zamena za ruski prirodni gas, a takođe računaju i na gas iz epikontinentalnog pojasa Severnog mora. Varšava pregovara o izgradnji „Baltičkog gasovoda“ preko Danske, koja će omogućiti isporuke iz Norveške.
Ruski analitičari kažu da poslednjih godina isporuke ruskog gasa na poljsko tržište rastu, a da Varšava već dobija gas i iz Katara, ali da su te količine male.
Prema ugovoru potpisanom 2009. godine, Katar treba da isporuči svega milijardu i po kubnih metara godišnje tokom 20 godina. U martu ovde godine, strane su se dogovorile da udvostruče obime, ali svejedno to se ne može porediti sa ruskim isporukama.
Ruski eksperti veruju da ideja Poljaka da Evropi isporučuju američki gas neće moći da bude realizovana zbog povoljnije cene ruskog goriva.
Kako objašnjavaju, sa postojećom prodajom ruskog gasa u Evropi i realizacijom projekta „Severni tok 2“, njihovi planovi sa stanovišta ekonomske profitabilnosti nemaju perspektivu, jer je jasno da je američki gas skuplji.
Eksperti zaključuju da su na neuspeh osuđeni svi ti pokušaji dovođenja američkog gasa na evropsko tržište u zamenu za ruski gas.
