Norveški Institut za zaštitu na radu (Stami) zaključio je na osnovu ranijih unakrsnih ispitivanja da su oba pola na poslu podjednako izložena seksualnom uznemiravanju.
„Uprkos tradicionalnim mišljenjima, podjednak broj muškaraca izložen je seksualno uvredljivom ponašanju na poslu“, naveo je Institut za zaštitu na radu.
Prema „Bergen Buling“ istraživačkoj grupi, muškarci i žene su upoređivani po broju prijava za seksualno uznemiravanje i pokazalo se da više žena nego muškaraca doživljava sebe kao cilj i žrtvu.
Nils Lavik, ekonomista na Lund univerzitetu i konsultant za zapošljavanje, pripisuje ovaj disparitet ne samo seksualnom prekršaju kao takvom, već i načinu na koji ga interpretiraju muškarci i žene. Pošto su muškarci po pravilu fizički jači, pretpostavlja se da se žene osećaju više ugroženima od napasnika.
Međutim, nijedna od studija o seksualnom uznemiravanju, smatra Lavik, ne uzima u obzir veliki broj slučajeva u kojima muškarci odlučuju da ne prijavljuju uznemiravanje iz psiholoških razloga.
„Trljanje i vrckanje oko rajfešlusa uz lascivne komentare šta bi ženski šef mogao da uradi zaposlenom, kod nekih muškaraca izaziva samo osmeh, ali ne kod svih. Kod ostalih to izaziva mučninu i grčeve u stomaku“, rekao je Lavik za nacionalni servis NRK objašnjavajući da razni ljudi imaju različite granice za ono što je prihvatljivo, bez obzira na pol.
Prema njegovom mišljenju, za mnoge muškarce je neprihvatljivo da priznaju da su žrtve seksualnog uznemiravanja jer bi tako srušili ideju da je muškost povezana sa moći, snagom i kontrolom. Biti žrtva je za mnoge „ženski problem“, zbog čega je mali broj muškaraca spreman da prizna da je žrtva. Ne nužno iz straha od odmazde već zbog straha da kolege i pretpostavljeni imaju takve stavove.
„Broj muškaraca koji namerno ili zbog psiholoških mehanizama odbrane ulepšavaju stvarnost je nepoznat, ali je nesumnjivo da takav fenomen postoji“, navodi Lavik uz priznanje da je i sam jednom lagao o pitanju težine seksualnog prestupa u unutrašnjem istraživanju.
Za stvarno rešavanje problema potrebno je promeniti stav. Organizacije bi trebalo da se usredsrede na rutine upozorenja u svim norveškim firmama sa najmanje petoro zaposlenih. To bi trebalo da bude prioritet s obzirom da su prethodna istraživanja pokazala da to dovodi do većeg broja prijavljivanja slučajeva.
„Menadžeri bi trebalo da naglase da su i muškarci osetljivi na seksualno uznemiravanje kao i žene i da se ubede da ne bi smeli da se osećaju osramoćeni, nemuževni ili smešni ako prijave slučaj“, smatra Lavik.
Kompletno osoblje, od rukovodilaca do čistačica, trebalo bi da učestvuje u tom procesu. Osim toga, potrebno je obezbediti poverljivosta, ako je to potrebno, zaključio je Lavik.
