Odluka američkog predsednika Trampa da ozvaniči zakon prema kojem ratni brodovi SAD mogu redovno da se usidre u lukama Tajvana, izazvala je oštre reakcije kineskih zvaničnika. Potparol Ministarstva inostranih poslova Kine rekao je da „iako odredbe zakona koje se tiču Tajvana nisu pravno obavezujuće, one ozbiljno narušavaju politiku ’jedne Kine‘“.
U kritikama američkog poteza još dalje je otišao Li Kesin, ministar savetnik u Ambasadi Kine u SAD, koji je poručio da „onog dana kada američki ratni brod stigne u luku Kaoshjung, tog dana će naša armija prisajediniti Tajvan vojnom silom“.
Imajući u vidu nezadovoljstvo Pekinga najnovijim Trampovim potezom, postavlja se pitanje — da li je Tajvan novo krizno žarište u odnosima SAD i Kine?
Andrej Karnjejev, zamenik direktora Instituta za Aziju i Afriku u okviru Univerziteta „Lomonosov“, za Sputnjik objašnjava da Vašington doživljava Tajvan kao veoma važno uporište svog uticaja u regionu.
„U tom smislu, kada je reč o obuzdavanju Kine, uloga Tajvana se može uporediti sa ulogom Južne Koreje i Japana. Pritom, SAD neće priznati nezavisnost Tajvana, ali one nisu zainteresovane da Kina ’proguta‘ to ostrvo. Tajvan u principu može da postane krizno žarište, ali ceo taj proces se odvija ciklično — tenzije rastu, pa se situacija stabilizuje i čini se da je na pomolu normalizacija odnosa, ali se nešto kasnije kriza opet ponavlja. Vojna saradnja Tajvana i SAD užasno iritira Peking, dok se sa druge strane Vašington boji vojnog scenarija i prisajedinjenja Tajvana Kini. Zato prati situaciju i pokušava da napravi balans u regionu, pa je odgovor na rastuću vojnu moć Kine upravo povećanje vojne pomoći Tajvanu“, kaže Karnjejev, ali dodaje da se SAD se ipak trude da ne provociraju Peking, pa Tajvanu ne isporučuju najsavremenije naoružanje.
I Borislav Korkodelović, spoljnopolitički komentator i stručnjak za Daleki istok smatra da je Tajvan najosetljivije pitanje u odnosima između SAD i NR Kine.
„Još u vreme Hladnog rata kada je NR Kina bila nepriznata od Vašingtona, Tajvan je bio glavno uporište SAD. To ostrvo, koje spada među visoko razvijene privrede sveta, bilo je svojevrstan ’nepotopljivi nosač aviona‘ za američku armadu u Aziji. Od onda su SAD i Kina značajno popravili diplomatske odnose, Vašington je prihvatio politiku ’jedne Kine‘ i takozvane principe ’tri kominikea‘ u odnosima između država, u kojima je jedno od ključnih mesta pitanje Tajvana. Naime, SAD su se time obavezale da će postepeno početi da smanjuju vojnu pomoć Tajvanu“, napominje Korkodelović.
Kada je reč o poslednjem Trampovom potezu, dodaje naš sagovornik, američki predsednik zapravo ne mora da poštuje odrednicu zakona koji se odnosi na Tajvan.
„Kineski analitičari smatraju da je to jedan od pokušaja SAD da u ukupnim, veoma složenim odnosima sa Kinom, pokušaju da dobiju još jedan argument u nizu tema o kojima dve supersile razgovaraju. SAD žele da izvrše dodatni pritisak na Peking, jer je jedna od osnovnih politika predsednika Trampa da proba da umanji ogroman spoljnotrgovinski deficit koji Amerika ima u trgovini sa Kinom. Dakle, sve je opet u funkciji njihovih budućih pregovora, pa smatram da je i ovo samo jedan od taktičkih poteza predsednika Trampa, kako za domaću publiku, tako i radi neke bolje pregovaračke pozicije u budućem razgovorima sa Kinom“, ukazuje Korkodelović.
Ipak, dodaje Korkodelović, ne treba zaboraviti da je Tajvan, što se tiče Kine, svojevrsna crvena linija.
„Za Peking je Tajvan pobunjena provincija i odnosi između ostrva i kopna su decenijama bili veoma loši. Tokom pedesetih godina prošlog veka regularna su bila bombardovanja najisturenijih tajvanskih malih ostrva i tada se uveliko pričalo da predsednik Mao priprema invaziju na Tajvan. Međutim, to se nije dogodilo, a od onda je situacija postala znatno bolja. Kada je Kina počela da se otvara, među prvim investitorima bili su tajvanski poslovni ljudi. Međutim, od prošle godine kada su predsednica Caj i njena opoziciona partija došli na vlast, ti odnosi su ponovo narušeni, jer ona nastoji da što je moguće više stekne podršku u SAD“, kaže Korkodelović.
Ni Andrej Karnjejev ne misli da će doći do vojnog prisajedinjenja Tajvana Kini.
„To je izjava srednje rangiranog diplomate, što je poseban žanr u kineskoj spoljnoj politici, kada se po određenim pitanjima prvo oglašavaju niže rangirani državni funkcioneri. Bilo bi nelagodno da izjavu tim povodom daje, recimo, šef diplomatije ili njegov zamenik. Na taj način Kina poručuje da je veoma nezadovoljna zbog određenih stvari, ali pri tome ostavlja sebi manevarski prostor da kaže: ’Mi smo i dalje za mir i stabilnost u regionu‘. Takve izjave su instrument uticaja na javno mnjenje, ali možemo da budemo mirni — rata neće biti“, zaključuje Karnjejev za Sputnjik.
