Dokument je objavljen pre početka Trampove azijske turneje, čija je centralna tema bila situacija u Severnoj Koreji. Stručnjaci misle da je pojavljivanje ovakvog zakonskog nacrta dodatni faktor pritiska na Kinu.
Američki kongresmeni zalažu se za pojačavanje vojne saradnje Vašingtona i Tajvana. Kongresmeni ovaj korak objašnjavaju intenziviranjem „kineske agresije“. Odgovarajući nacrt zakona podneli su republikanci Majkl Makol i Robert Pitenger.
Zbližavanje sa Tajvanom ne odgovara vektoru Vašingtona koji je dugo vremena podržavao politiku „jedne Kine“, ali je čuvaoveze sa Tajpejom — posebno u oblasti snabdevanja oružjem.
Tako je u junu 2017. godine američki Stejt department je odobrio ugovore o isporuci oružja Tajvanu u vrednosti od 1,42 milijardi dolara. Ranije je pitanje snabdevanja američkim oružjem nepriznatoj republici pokrenuto u martu 2017. godine. Zatim se, prema pisanju agencije Rojters, govorilo o isporuci oružja u vrednosti većoj od milijardu dolara.
Pritom, na zvaničnom nivou Sjedinjene Američke Države ne priznaju državni suverenitet Tajvana.
Uvođenje nacrta zakona poklopilo se sa azijskom turnejom američkog predsednika, tokom kojeg je šef Bele kuće održao razgovore sa rukovodstvom Kine.
Na Tajvanu su, u međuvremenu, već pozvali SAD da ne koriste ostrvo kao monetu za potkusurivanje u pregovorima sa predsednikom Kine Si Đinpingom o Severnoj Koreji.
Balansirati „agresiju“
Dugo vremena su Sjedinjene Američke Države davale prednost interesima Pekinga umesto podrške svom tajvanskom savezniku, smatra jedan od autora nacrta zakona, Majkl Makol. Zbog toga kongresmen smatra da je „došlo vreme da se Kina liši tog večnog uticaja na spoljnu politiku SAD koju danas ima.“
„Kina je zemlja koja stalno omalovažava svoje susede, podriva ekonomsku i nacionalnu bezbednost Sjedinjenih Američkih Država, ugrožava svetsku trgovinu u Južnom kineskom moru i odbija da iskoristi svoj uticaj na Severnu Koreju kako bi se rešila kriza na Korejskom poluostrvu. Uz dužno poštovanje naše politike ’jedne Kine‘, neophodno je vratiti se na standardnu proceduru za odobravanje prodaje oružja Tajvanu i ohrabriti njegove zajedničke nastupe sa Amerikom na međunarodnoj sceni, kada je to prikladno“, objašnjava Makol.
U okviru nacrta zakona Sjedinjenim Američkim Državama se predlaže da izbalansiraju „povećanu agresiju Kine“ u regionu.
Projekat podrazumeva ponovno uspostavljanje godišnjeg strateškog dijaloga Sjedinjenih Američkih Država i Tajvana o kupovini oružja s ciljem obezbeđivanja redovnih isporuka odbrambene robe, kao i „razmenu preko odbrambene i diplomatske linije između SAD i Tajvana na nivou komandanata, zamenika ministara ili čak na višem nivou“.
Kongresmeni takođe predlažu da se Tajvan pozove da učestvuje u pomorskim vojnim vežbama zemalja Azijsko-pacifičkog regiona i vazduhoplovnih taktičkih vežbi „Crvena zastava“ 2018. godine. Osim toga, u nacrtu se predlažu bilateralne posete mornarica SAD i Tajvana u luke obeju zemalja.
Trampov pohod
Glavnim zadatkom Trampove azijske turneje smatra se prilika da se dobije od rukovodstva Kine podrška za rešavanje severnokorejskog pitanja. Ranije je šef Bele kuće u više navrata izrazio nezadovoljstvo zbog nedovoljnih aktivnosti Kine da natera Severnu Koreju da odustane od nuklearnog i raketnog programa.
Pre posete Kini, američki lider izjavio je da se nada pomoći kineskog predsednika Si Đinpinga u rešavanju severnokorejskog problema.
Donald Tramp se 8. novembra sastao sa Si Đinpingom u dvorskom kompleksu „Zabranjeni grad“. Nakon prvog dana posete, strane su potpisale niz trgovinskih ugovora vrednih više od 250 milijardi dolara.
Sam Si Đinping istakao je istorijski značaj Trampove posete Kini.
Osetljivo pitanje
Za Kinu u pregovorima sa Trampom pitanje Tajvana kao dela Kine ostaje jedno od najaktuelnijih. U tom smislu od Vašingtona rukovodstvo Kine čeka potvrdu pridržavanja principu „jedne Kine“.
„Tajvansko pitanje je najvažnije i najosetljivije u odnosima Kine i SAD, ono se održava na političkoj osnovi ovih odnosa“, rekao je Si Đinping, prenosi novinska agencija Sinhua.
Narušavanje protokola
U vreme kada je bio predsednički kandidat, Tramp je više puta kritikovao Kinu, optužujući Peking za krađu intelektualne svojine, nelojalnu konkurenciju, deponovanje na američkom tržištu i „silovanje američke ekonomije“.
Što se tiče Tajvana, Tramp je takođe želeo da vodi posebnu politiku. Narušivši protokol o politici „jedne Kine“, Tramp je postao prvi američki lider od 1979. godine koji je stupio u kontakt sa vlastima nepriznate republike.
U vezi sa desetominutnim telefonskim razgovorom između Trampa i predsednika Tajvana Caj Invena, koji je održan na inicijativu Tajpeja, Ministarstvo spoljnih poslova Kine izrazilo je svoje krajnje nezadovoljstvo. Američki predsednik je na optužbe odgovorio da ne želi da mu Kina govori šta da radi.
Kinesko Ministarstvo je podsetilo američkog lidera da je politika „jedne Kine“ politička osnova kinesko-američkih odnosa i ne podleže reviziji“.
