Glavni grad je započeo uređenje prostora ispred Crkve Svetog Marka, pa je starešina Podvorja Ruske pravoslavne crkve u Beogradu Vitalij Tarasjev odlučio da se obrati upravi Beograda da pomogne kako bi se uredila porta Crkve Svete Trojice.
Plan je da se proširi postojeća zgrada crkvene kancelarije i da se uredi Duhovni centar, prostorije za duhovna i kulturna dešavanja, njegova izgradnja je naša nasušna potreba, kaže otac Vitalij za Sputnjik.
„Biće, Bože zdravlja, na tom mestu jedna mala sala sa par stotina mesta, gde će moći da se održavaju predavanja na razne duhovne teme koje su aktuelne i za ruski i za srpski narod. Biće tu i prostorije za veronauku, za učenje ruskog jezika i prostorije koje će pripadati Crkvi kao parohijskom hramu i kao Predstavništvu Ruske pravoslavne crkve i Moskovske patrijaršije u Beogradu“, objašnjava otac Vitalij.
Rekonstrukciju prilaza Crkvi Svetog Marka na Tašmajdanu grad je pokrenuo u dogovoru sa Srpskom pravoslavnom crkvom. Mesto gde su nekada bili „taksisti kod JAT-a“ biće pretvoreno u trg koji će biti pešačka zona. Ceo kraj dobiće izgled kakav zaslužuje, kaže za Sputnjik gradski menadžer Goran Vesić.
„U drugoj fazi radova uredićemo i sam plato oko Crkve Svetog Marka, a radovi će obuhvatiti i plato ispred Ruske crkve. To je prilika da uradimo i ono što je odavno trebalo. Sama ograda oko crkve nije baš adekvatna, a moći ćemo i da zamenimo neke od objekata koji su nastali između dva rata, koji su neuslovni. Želimo da uredimo taj prostor i da Ruska crkva, koja je deo naše istorije i tradicije, dobije svoje pravo mesto, da bude sačuvana“, kaže Vesić.
On je sa ministrom za inovacije i tehnološki razvoj Nenadom Popovićem tokom ove nedelje posetio Rusku crkvu na Tašmajdanu. Susret je simbolično upriličen na dan Svetog Andreja Prvozvanog. Pored izgradnje Duhovnog centra, dogovoreno je da zajedno radimo na promociji i očuvanju ovog važnog mesta, kaže Vesić.
„Pričali smo i o eksponatima koji postoje u samoj Crkvi, da se sledeće godine, na godišnjicu završetka Velikog rata, izlože. Da sve što su Crkva i ruski emigranti između dva rata dali Beogradu, našoj kulturi i tradiciji, obrazovanju, kroz izložbu i naše sećanje bude zapamćeno kako bi mlade generacije znale da je taj uticaj bio jako veliki“, kaže Vesić.
On podseća da je po popisu iz 1931. godine svaki šesti stanovnik Beograda bio Rus. Mnogi su bili uspešni lekari, arhitekte, umetnici, intelektualci, koji su Beogradu i našem društvu uopšte ostavili neizbrisiv, snažan trag.
Sveštenik Vitalij Tarasjev kaže da su ti brojevi neuporedivi sa današnjim, ali da je u Beogradu i Srbiji u poslednjih dvadeset godina sve više Rusa. U kontaktu sa našom Crkvom danas je oko dve hiljade ljudi, kaže Tarasjev.
„U Crkvu sada dolaze članovi porodica ruskih diplomata, predstavnici Trgovinskog predstavništva, Ruske škole i Ruskog doma. Postoji i takozvana biznis ruska kolonija u Srbiji, pa i u Beogradu kao glavnom gradu. Tu su i mešoviti brakovi, u većini slučajeva muževi su Srbi, a supruge su iz Rusije, te porodice žive uglavnom u Beogradu i okolini, oni su svi naša pastva“, navodi Tarasjev.
Svi oni, ali i vernici Srpske pravoslavne crkve i svi Beograđani biće dobrodošli u Duhovni centar na Tašmajdanu. Njegovu izgradnju finansiraće Ruska pravoslavna crkva, nakon što Podvorje u Beogradu Svetom sinodu obrazloži potrebu za izgradnjom Duhovnog centra u glavnom gradu Srbije.