„Verovatno bi tada mnogo toga moglo brže da se razreši“, istakao je ruski senator.
On je podsetio na stav Rusije o Krimu i naveo da je pitanje statusa tog poluostrva rešeno.
Ranije je američki državni sekretar Reks Tilerson izjavio da Vašington želi da se vrati na temu Krima, ali da prioritet ostaje rešenje situacije u Donbasu.
„Želeo bih da budem optimista i u ovoj izjavi vidim spremnost SAD da ’zamrznu‘ svoje tvrdnje u vezi sa Rusijom o Krimu i realno ’investiraju‘ u potragu za rešenjima krize na jugoistoku Ukrajine“, naglasio je Kosačov.
Međutim, prema rečima parlamentarca, zasad nema razloga za optimizam zbog dvosmislenosti Tilersonove izjave i zbog nedostatka napretka u pristupu Sjedinjenih Američkih Država o Krimu u praksi.
„Sankcije, diskriminacija stanovnika poluostrva o viznim i drugim pitanjima, teške represije za svoje i tuđe kompanije zbog saradnje sa ovim entitetom“, objasnio je senator.
Krim je postao deo Rusije u martu 2014. nakon referenduma održanog nakon državnog prevrata u Kijevu. Za ujedinjenje sa Rusijom glasalo je 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto stanovnika Sevastopolja.
