00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
SPUTNJIK INTERVJU
16:00
30 min
SVET SA SPUTNJIKOM
17:00
60 min
DOK ANĐELI SPAVAJU
20:00
60 min
ENERGIJA SPUTNJIKA
Sankcije SAD NIS-u: Pretnja sa puno nepoznanica
06:56
29 min
SPUTNJIK SPORT
Novi Vidić i Markova rampa za Katalonce
16:00
30 min
OD ČETVRTKA DO ČETVRTKA
Da li je moguć NATO bez SAD?
17:00
60 min
JučeDanas
Na programu
Reemiteri
Studio B99,1 MHz, 100,8 MHz i 105,4 MHz
Radio Novosti104,7 MHz FM
Ostali reemiteri

Balkan i Srbija će kaskati za svetom sve dok ne dobiju cev — iz Rusije

© Sputnik / Evgeny Biyatov / Uđi u bazu fotografijaRadnik RN-Purneftgaza, ćerke firme Gasproma kod kompresorske stanice na gasnom polju Karampur u autonomnoj oblasti Jamal Nenec
Radnik RN-Purneftgaza, ćerke firme Gasproma kod kompresorske stanice na gasnom polju Karampur u autonomnoj oblasti Jamal Nenec - Sputnik Srbija
Pratite nas
Predsednik Vučić mora da ubedi Evropu da je Srbiji neophodan ruski gas za koji EU nema alternativu, uprkos svim pokušajima Amerike da osujeti izgradnju gasovoda iz Rusije prema Evropi.

Posetu premijera Bugarske, Rumunije i Grčke, Bojka Borisova, Mihalja Tudoze i Aleksisa Ciprasa Srbiji, gde je bilo razgovora o gasu, komentarisao je Srećko Đukić, ekonomista, diplomata, ovonedeljni gost emisije „Energija Sputnjika“, koju uređuje i vodi Jelica Putniković.

Energija Sputnjika s Jelicom Putniković - Sputnik Srbija
Srbiji jedino siguran ruski gas

Đukić, koji je dobar deo svoje karijere posvetio i energetskim projektima, naglašava da sve balkanske zemlje tišti problem energije, te da je gas jedna od mera razvijenosti i uslova razvoja zemalja Balkana. Kao takav je, objašnjava on, postao ograničavajući faktor ekonomskog i socijalnog razvoja i Srbije i naših suseda i da ćemo dok ne rešimo to pitanje kaskati za ostatkom sveta.

Na beogradskom sastanku grčki premijer Cipras nudio je Aleksandropolus kao jedan od terminala tečnog gasa, gde bi Srbija i Bugarska učestvovale sa po 20 odsto u izgradnji. Naš gost kaže da je situacija sa tečnim gasom drastičnija, nego sa gasom iz gasovoda. Tvrdnje oponenata tog plana da nema gasa za taj hab komentariše navodeći da podaci Međunarodne energetske agencije govore da će potrošnja tečnog gasa porasti za 70 odsto do 2040. godine i dostići skoro 30 odsto potrošnje gasa i da je zbog toga velika trka za proizvodnjom tečnog gasa.

„Putin je na Jamalu pustio u rad veliku fabriku tečnog gasa i to će biti jedan od najvećih svetskih centara za dobijanje tečnog gasa. Rusi grade još jedan kapacitet na Severnom polu i jedan već imaju na Sahalinu 2. Rusija će biti veliki igrač na tržištu tečnog gasa i taj hab za tečni gas u Aleksandropolusu, tu će ruski gas biti daleko konkurentniji nego američki, jer Amerika namerava da prodaje Evropi tečni gas iz škriljaca koji je skuplji od gasa koji se dobija iz zemlje“, navodi Đukić.

Posetu Alekseja Milera, predsednika upravnog odbora „Gasproma“, Srbiji i najavljenu posetu predsednika Vučića Rusiji, koja je verovatno povezana sa gasom, gospodin Đukić je objasnio činjenicom da ne postoji alternativa za ruski gas i da je razloge detaljno obrazložio u svojoj knjizi „Era ruskog gasa“.

Turski tok - Sputnik Srbija
Energetski rat: Amerika bi da ostavi Evropu bez ruskog gasa — hoće li Srbija biti žrtva

„Preko Bliskog istoka, zbog trvenja koja se tamo neprestano dešavaju, nemoguće je dovući cevovodima ili na drugi način gas u Evropu. Iz Irana, koji spada među najbogatije zemlje u svetu po rezervama gasa, takođe je nemoguće dovući gas, a Severna Afrika po obimu i količini gasa ne može da bude alternativa potrebama Evrope“, kaže naš sagovornik.

„Evropa je 2016. godine kupila od Rusije 172 milijarde kubnih metara gasa. Šef ’Gasproma‘, Miler je nedavno referisao predsedniku Putinu o radu ’Gasproma‘ i najavio da će ta količina biti za 13,5 milijardi kubnih metara veća“, kaže Đukić i dodaje da se sve to dešava dok Balkan i Srbija kubure sa gasom, dok Centralna Evropa ne oskudeva kad je taj energent u pitanju.

On kaže da se većina gradova u Srbiji greje samo delom iz mazuta, a da se ostali delovi gradova greju na drva i ugalj, pa su zbog toga najzagađeniji zimi.

„Pre nego što je krenula kriza sa gasom u Evropi, pa i u balkanskim zemljama, mi smo u Srbiji kaskali sa gasifikacijom, koja je manje-više završena u Vojvodini, a u Srbiji su to retka mesta“, kaže Đukić.

Gospodin Đukić je zagovornik maksimalnog povećanja domaće proizvodnje gasa, mada tu ima dosta složenih stvari, s obzirom da gas više nije u našim rukama, već u „Gaspromovim rukama“, i da se povećavaju rezervoari gasa, ali dodaje da je to gas koji može da podmiri potrebe u nekim vršnim situacijama.

Severni tok - Sputnik Srbija
Hrvati poručili Americi: Balkan neće grejati vaš gas

„Na Balkanu je potrebno mnogo više gasovoda nego što ih sada imamo i to, po mogućstvu, magistralnih gasovoda koji bi išli od Rusije ili od Centralne Azije, preko Balkana za Evropu i time snabdevale Balkan i ostatak Evrope“, tvrdi on.

Izjave zvaničnika Stejt departmenta u kojima se izričito protive izgradnji Turskog toka i priključivanju balkanskih i evropskih zemalja na njega i u kojima najavljuju sankcije svima koji podržavaju „Severni tok 2“, uključujući kompanije koje učestvuju u izgradnji, naš gost objašnjava time što se američka politika prema ruskom gasu nije ni malo promenila.

Ali, smatra Đukić, Amerika zbog toga jako greši i neće biti uspešna kao na Balkanu, jer Evropa ne može sebi da dozvoli luksuz da ostane bez gasa.

Naš sagovornik dodaje da, s obzirom na to da je Bugarska na čelu sa premijerom Borisovim, pod uticajem američkih i nekih diplomata iz Brisela tri puta srušila energetske projekte Rusije, strahuje za sudbinu „Turskog toka“, te da Bugarska neće ispoštovati dogovor da to bude jedinstven zahtev balkanskih zemalja.

Da bi Evropa sebi obezbedila gas do 2050. godine, Đukić tvrdi da joj neće biti dovoljan samo „Severni tok 2“.

„Prema svim prognozama do 2040. godine potrošnja gasa će porasti za 40 odsto. Moraće da se gradi ’Severni tok 3‘, kao što je nekoliko meseci unazad najavljivano. Ako Srbija hoće da stane u red razvijenijih zemalja, mora se popeti sa sadašnje dve na četiri milijarde, odnosno 6 milijardi tona gasa potrošnje“, tvrdi sagovornik Sputnjika.

Još jedna ruska naftna kompanija na Balkanu

Na pitanje da li će iduće nedelje predsednik Vučića sa ruskim zvaničnicima razgovarati o pravcu dopremanja gasa do Srbije, Đukić navodi da ne vidi mogućnost da Srbija direktno iz Rusije dobija gas, imajući u vidu da će svi pravci koji idu preko Ukrajine, 2019. godine biti zatvoreni.

„Eventualno da nam jedan deo gasa dolazi preko veze koja bi trebalo da se izgradi između Niša i Sofije, odnosno Dimitrovgrada“, pretpostavlja Đukić i dodaje da misli da će razgovori u Rusiji biti načelni i orijentacioni u cilju da se Evropa pridobije za „Turski tok“.

„Ruska pozicija jeste da ona hoće da da gas Evropi i nama, ali ona hoće da se dogovori sa Briselom, sa EU, a ne pojedinačno sa zemljama. U slučaju da Evropska unija bude saglasna, mogla bi da počne izgradnja druge cevi od 15 milijardi kubnih metara gasa, a to je količina koja bi nama ovde na Balkanu bila dovoljna za neki naredni period. Treba ubediti Brisel koji se ne izjašnjava.“

Sagovornik Sputnjika smatra da će Rusija nastaviti da šalje određene količine gasa preko Ukrajine, jer je to u interesu Rusije, bez obzira na Brisel koji kaže da oni to moraju da nastave da rade i da Rusija ne želi da bude zavisna od Ukrajine i od ukrajinskih hirova. Najavu Ukrajine da naredne godine neće da kupi ni kubni metar gasa od Rusije, Đukić je nazvao pričom za ljude koji ne poznaju materiju zato što Ukrajina propušta ruski gas u Evropu, pa onda kupuje od Evrope taj gas, samo ga više plati.

LNG terminal - Sputnik Srbija
Mogu li LNG terminali da promene srpsku energetiku?

Đukić kaže da postoji apsolutna uzajamna zavisnost između Evrope i Rusije kad je u pitanju gas. Gost Sputnjika kaže da je jako bitno da Vučić objasni EU da je nama jako bitno da se snabdevamo ruskim gasom i da se balkanski političari skoro uopšte nisu angažovali kada je vršen pritisak da se zatvori „Južni tok“.

„Moramo da se borimo za sopstvene interese i moramo da ih dokazujemo onima koji ih osporavaju, a njih nam osporavaju i Vašington i Brisel i mi moramo njima da objašnjavamo i dokazujemo zašto je nama to važno“, kaže Đukić, navodeći primer da je stepen gasifikacije Srbije i balkanskih zemalja 15 do 20 odsto, ako se uzmu i privreda i društvo, u odnosu na Zapadnu Evropu gde je taj broj iznosi 100 odsto.

 

Sve vesti
0
Da biste učestvovali u diskusiji
izvršite autorizaciju ili registraciju
loader
Ćaskanje
Zagolovok otkrыvaemogo materiala