Tramp je potpisao dokument kojim se predviđa obnavljanje američkog programa osvajanja Meseca. Prema rečima predsednika SAD, to će vratiti američke kosmonaute na Mesec, prvi put nakon 1972. godine.
Natan Ajsmont, viši naučni saradnik Instituta kosmičkih istraživanja RAN, objašnjava za Sputnjik da ruski planovi da se „vrate“ na Mesec potiču iz vremena mnogo pre nego što je Tramp objavio svoju odluku, ali su se rokovi odužili.
„Prvi ruski letovi će biti automatizovani, odnosno kosmičkim brodovima će upravljati roboti piloti. Rusija planira šest misija na Mesec, odnosno na Mesečeve orbite. Tri misije će u značajnoj meri biti ponavljanje onoga što već umemo i znamo, a naredne tri se nalaze u stadijumu izučavanja novih mogućnosti, u smislu resursa i zadataka koji mogu biti obavljeni.“
Let čoveka na Mesec je teži zadatak, jer podrazumeva konstruisanje i izgradnju teškog nosioca rakete, kakvog u ovom trenutku nemaju ni Amerikanci ni Rusi ni Kinezi, objašnjava Ajsmont.
Svemirska „trojka“
Aleksandar Železnjakov, akademik Ruske akademije kosmonautike, koja nosi ime čuvenog Ciolovskog, za Sputnjik ističe da se danas izdvaja „trojka“ lidera svemirskih država i to su Rusija, SAD i Kina.
„Znate, ne može se danas jednoznačno reći ko dominira u svemiru, jer, na primer, što se tiče pilotirane kosmonautike, Rusija je lider, kao i u nekoliko drugih oblasti, poput navigacije i letova u daleki svemir. U nekim drugim oblastima, Kinezi su ispred nas, kao i Amerikanci.“
Železnjakov dodaje da Rusija ima različite zadatke i ideje koji se tiču daljih istraživanja svemira.
„Imamo dosta ambicija, od kojih je jedna i stanica koja bi letela oko Meseca, ali i baza na samom zemljinom satelitu. Što se planova tiče, oni su realniji. Sada se najpre orijentišemo na razvoj satelita za navigaciju i meteorologiju i podršku njima. Ruski naučnici rade na stvaranju sledeće generacije satelita koji će izučavati i Zemlju i svemir.“
Mesec je, navodi, priprema za sledeći korak — let na Mars, ali i u druge galaksije.
Program za Mars
Heroj Rusije i kosmonaut koji je u svemiru svojevremeno proveo 184 dana Aleksandar Lazutkin kaže za Sputnjik da dokument koji je potpisao Tramp može da posluži kao zamajac, jer iz čisto tehničke perspektive čovečanstvo je odavno spremno za letove na Mesec, pa čak i za izgradnju baze, odnosno stanice na Mesecu.
„Iz perspektive nauke, ne samo mi, već i Amerikanci i ostali žele da reše šta je sledeći cilj kojem se teži. Rusija je objavila da će do 2020. obnoviti svoj program osvajanja Meseca, pa onda i da će do 2030. godine realizovati program letova na Mars. Očigledno je i jednima i drugima potreban impuls sa druge strane.“
Lazutkin podseća da je program za osvajanje Marsa postojao u sovjetsko vreme i da je, prema tadašnjim planovima, ta planeta trebalo da bude „pokorena“ 1996. i 1997. godine, što samo govori da je Rusija spremna da dovrši razvoj tehnike koja je neophodna za takav projekat. Sovjetske, odnosno ruske planove za osvajanje Marsa su omeli raspad države i ekonomska kriza, ali Lazutkin ističe da je na državi da odluči koji deo budžeta će biti izdvojen za kosmos, odnosno nauku.
„To jeste ogroman novac koji se troši na konstruisanje i izgradnju kosmičke tehnike i na razvoj tehnologija, kao i na realizaciju letova. Ali količina novca koju države troše za vojnu industriju je mnogo veća od onoga što se troši za kosmička istraživanja. Ipak, podvlačim da se radi o milijardama.“
U orbitu sa ruskim hakerima
U tom smislu Ajsmont za Sputnjik objašnjava da, kada je zatvorio Mesečev segment razvoja kosmičkog programa SAD, Obama je istovremeno otvorio program izučavanja asteroida koji potencijalno mogu da budu opasni za Zemlju.
„Velike američke firme, poput ’Boinga‘, navikle su da iz državnog budžeta dobijaju ogromne sume novca za kosmička istraživanja i konkretno za održavanje Međunarodne kosmičke stanice. Zato te velike korporacije već sada razmišljaju od čega će živeti kada jednog dana program MKS bude ukinut (planirano oko 2024. godine). Stoga ne čudi što Tramp pokreće novi program.“
Sam Tramp je danas morao grozničavo da odgovara na veliki broj neprijatnih komentara povodom njegove odluke i potpisa koji je stavio na dokument kojim se definiše program letova na Mesec i Mars. Moskva nije ostala dužna. Konkretno, predsednik Komisije Saveta Federacije za informacionu politiku Aleksej Puškov se pitao kako to da Bela kuća planira da pošalje američku misiju na Mesec, bez ruskih raketnih motora.
Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova se u to ime našalila na svom profilu na Fejsbuku.
„Prema mom mišljenju, iako je pitanje sasvim logično, odgovor je očigledan — kosmonaute će na Mesec poslati ruski hakeri. Kao što je poznato, oni mogu sve.“
Pao program „sazvežđe“
Aleksandar Železnjakov smatra da Amerikanci mogu samostalno da obave ovu misiju, kao i da bi oni time samo ponovili ono što su već ranije činili. Sa tim stavom se slaže i Ajsmont koji dodaje da bi ipak učešće drugih država u tom projektu značajno doprinelo budućoj misiji.
„Ne samo što bi se uštedelo, već bi uz različite pristupe naučnik iz drugih zemalja brže i lakše rešavali zadaci i rezultati bi mogli biti bolji. Za sada je teško reći da li će se SAD odlučiti za širu saradnju. Kina bi takođe mogla da razvija ovakav program, ali ne u skorije vreme.“
Podsetimo da je „Sazvežđe“ program koji je pokrenuo još Džordž Buš Mlađi, ali ga je 2011. godine obustavio Barak Obama i predvideo je razvoj projekta izgradnje američke baze na Mesecu, a potom i osvajanje Marsa. Kasnije su interesovanje za „Crvenu planetu“ pokazali i konkurenti iz Kosmičke agencije Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji su najavili let na Mars za 2020. godinu.