Naime, želja američke elite je da se ovim merama najbogatiji Rusi isključe iz finansijskog sistema SAD, da im se ukine pristup kapitalu u Americi, sa ciljem da ih pretvore u svojevrsne „radioaktivne“ oligarhe i to uoči predsedničkih izbora u Rusiji koji su najavljeni za mart 2018. godine.
Prema mišljenju Denijela Frajda, nekadašnjeg visokog zvaničnika Stejt departmenta u vreme kada je Hilari Klinton bila državni sekretar i trenutnog stručnjaka za borbu protiv ruskog uticaja u „Atlantskom savetu“, upravo takve sankcije izuzetno su snažan instrument da se na unutrašnjem planu Rusija uzdrma.
Britanska medijska agencija „Rojters“ već je u nekoliko navrata pisala o tome kako uvođenje ličnih sankcija ruskim biznismenima zapravo donosi rezultat, te je u nedavnom izveštaju konstatovala da je sve više onih bogataša koji izbegavaju da prisustvuju zvaničnim dešavanjima i da se slikaju blizu Putina.
Međutim, kako objašnjava autor bloga „Krimson alter“ Ivan Danilov, pragmatično gledajući ne postoji bolji način od ovog da se ruski oligarsi „oduče“ od izvlačenja kapitala iz Rusije. Te mere bi, prema njegovim rečima, zaista poslužile kao snažan instrument, samo pitanje je kakav bi rezultat usledio i da li bi odgovarao naporima američke elite po pitanju „ukroćivanja“ Rusije.
Kako tvrdi, jednom delu američkog establišmenta je to jasno, stoga pojedini funkcioneri insistiraju na tome da objavljivanje spiska ruskih bogataša koji su bliski Putinu ne bude značio ujedno i uvođenje sankcionih mera protiv njih, već da je sam fenomen „iščekivanja“ sankcija dovoljno efikasan, iako je mnogima u Rusiji, uzimajući u obzir dosadašnje iskustvo, jasno da se pre radi o „mitu“ nego o realnosti.
„Najbolji dokaz da do pobune ruskih oligarha neće ni doći je stav ruskog Ministarstva finansija na predlog ruskih biznismena da se putem preferencijalnih obligacija sprovede repatrijacija kapitala sa Zapada. Naime, stav ruskog finansijskog resora je da se ta mera može odnositi isključivo na građane, a da svi ’uplašeni‘ oligarsi koji budu želeli da vrate kapital u zemlju koriste obične finansijske instrumente, čime je dat jasan signal da je balans snaga između biznisa i države prevagnuo u korist – države“, smatra Danilov.
Naredna dva meseca, kako kaže, biće ključna kako bi se izvršio pritisak na ruske biznismene – može se očekivati novi talas medijske histerije kako bi se ruska javnost ubedila da će nove sankcije razrušiti ruski ekonomiju, ističe Danilov i dodaje da su već pojedini američki mediji u spisak kompanija koje su bliske Kremlju svrstale sve one koje su dobile bilo kakve državne kredite ili neku vrstu finansijske olakšice („Rusal“, Lukojl“, „Kamaz“, Avtovaz“, „Gaz“ i druge).
Hoće li se ove mere odraziti na rusku ekonomiju – malo je verovatno, budući da su mnogi ruski biznismeni već počeli da čine prve korake kako bi prebacili svoj kapital u Rusiju, ocenjuje Danilov i dodaje da krajnji rezultat sankcija neće rezultirati stvaranjem „radioaktivnih“ oligarha, već stvaranjem osećaja da je najveća garancija očuvanja kapitala upravo stvaranje snažne države.
Samim tim, upozorava on, postoji mogućnost da će ista ta američka elita, koja se sada zalaže za uvođenje ovih mera, za dve do tri godine optuživati Trampa da je putem sankcija zapravo sproveo najmasovniju stimulaciju ruske ekonomije.