Dve ruske vojne baze, vazduhoplovna u Hmejmimu i mornarička u Tartusu ostaju, pri čemu će baza u Tartusu proširiti kapacitete za istovremeni prihvat deset ratnih brodova deplasmana i iznad 10.000 tona. Iz vazduhoplovne baze Hmejmim, kraj Latakije, verovatno će put Rusije otići jedan broj aviona, dok će ostati lovci Su-30 i izvestan broj jurišnika Su-25.
Pretpostavljam da će ruska strana prepustiti sirijskoj avijaciji deo aviona Su-25 i Su-24, kao i da će intenzivirati obuku sirijskih pilota na tim letelicama. Zapravo, Rusiji se i ne isplati da kući vraća avione Su-24, pošto su oni, u osnovnim verzijama, za rusku avijaciju već zastareli. Naravno, Su-24 u bazi Hmejmim su nešto modernija verzija tog aparata, ali svejedno, umesto tih aviona ruska avijacija uvodi u svoju vazdušnu flotu aparate Su-34.
Rat u Siriji bio je odlična taktička vežbaonica ruske avijacije i specijalnih snaga, piloti su „nabili“ broj naleta, potrošena je zaliha stare municije, bombi i raketa, strateška bombarderska avijacija, bombarderi Tu-95, Tu-22 i Tu-160 poletali su sa teritorije Rusije, imali dopunsko tankiranje goriva u letu i lansirali krstareće rakete po ciljevima u Siriji.
Ruski transportni i borbeni helikopteri Mi-17 i Mi-28 odigrali su važnu ulogu u slamanju snaga „Islamske države“ prevozeći specijalne snage i napadima na tačkaste ciljeve unutar snaga terorista. Ruska ratna mornarica takođe je lansirala krstareće projektile tipa „kalibar“ sa brodova Kaspijske i Crnomorske flote, ali i sa podmornica. Iskustvo je stekla i mornarička avijacija sa nosača aviona „Admiral Kuznjecov“. U borbenom dežurstvu u realnim uslovima vežbali su i sastavi PVO na sistemima S-300, S-400, „Pancir“ i „Buk M2“.
Posetom Egiptu predsednik Rusije Vladimir Putin najavljuje sporazum o korišćenju egipatskih aerodroma za potrebe ruske vojne avijacije. Bivši Sovjetski Savez imao je vojnotehnički sporazum s Egiptom, egipatska vojska imala je isključivo sovjetsku tešku vojnu tehniku, avione, helikoptere, tenkove, PVO, ratne brodove, sve je to bilo sovjetske proizvodnje. Na sovjetskoj vojnoj tehnici Egipat je poveo rat 1973. godine i uspešno forsirao Suecki kanal. Kasnije je Kairo zahladio odnose sa Moskvom i delimično prešao na američku vojnu tehniku.
Ipak i danas egipatska vojska, koja broji 120.000 ljudi, poseduje 500 ruskih tenkova T-62, kao i 840 tenkova T-55 u rezervi, ima 300 ruskih oklopnih izviđačkih vozila BRDM-2, mnogo protivoklopnih raketa ruske proizvodnje „maljutka“, topova od 122 mm i 130 mm, višecevnih bacača raketa od 122 mm, 140 mm i 240 mm, sve ruske proizvodnje. U egipatskoj avijaciji još lete sovjetski „migovi 21“, a u ratnoj mornarici još plove sovjetski raketni čamci „komar“, „osa“ i „tarantul“, kao i stare sovjetske podmornice klase „romeo“.
Egipat je od Francuza kupio dva desantna nosača helikoptera klase „mistral“, koji su izgrađeni za potrebe ruske ratne mornarice, ali koje je Pariz zbog sankcija odbio da isporuči Rusiji. Sada Egipat očekuje od Rusije isporuku borbenih helikoptera za te nosače, tako da se sve to uklapa u novu vojnotehničku saradnju Moskve i Kaira.
Naime, dok Donald Tramp, odlukom da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela, izaziva novi talas antiameričkih demonstracija u muslimanskom svetu, Moskva je pobedom u Siriji i otvaranjem nove vojne baze u Egiptu učvrstila svoje političke i vojne pozicije na Mediteranu, došla iza leđa NATO-u i geostrateški kompenzovala izlazak NATO-a u područje Crnog mora. NATO u Crnom moru i na Baltiku, Rusija u Siriji, Egiptu, a ubrzo i u Libiji…
