Iako niko od analitičara i poznavalaca crkvenih pitanja nije verovao da će Bugarska pravoslavna crkva (BPC) u svoje okrilje primiti kanonski nepriznatu Makedonsku pravoslavnu crkvu (MPC), to se ipak dogodilo.
Sada stižu glasovi iz Moskve, od ruskog patrijarha Kirila, koji je, kako prenose „Večernje novosti“, lično preneo srpskim crkvenim velikodostojnicima na proslavi stogodišnjice ponovnog uspostavljanja Moskovske patrijaršije, želju za očuvanjem vekovnog crkvenog jedinstva.
Srpska pravoslavna crkva (SPC) trebalo bi da sačuva kanonsko jedinstvo u svim svojim istorijskim predelima, prenose „Novosti“ reči ruskog patrijarha.
Želja MPC da joj BPC bude majka-crkva i iznenađujući (pozitivan) odgovor patrijaršije u Sofiji jedan je od vidova ispoljavanja bugarofilskih ideja sa makedonske i ideja bugarskog nacionalizma sa bugarske strane, kaže istoričar Aleksandar Raković.
„Makedonska crkva u raskolu počela je da rešava svoje crkveno pitanje tako što će ga rešavati kroz bugarsko nacionalno pitanje. I to se vidi i iz izjava koje je davao mitropolit strumički Naum, sa jedne i bugarski patrijarh Neofit sa druge strane. I to je u skladu sa sporazumom koji su potpisali Zaev i Borisov o prijateljskim i susedskim odnosima Makedonije i Bugarske, gde u jednoj tački stoji da oni imaju zajedničku istoriju. Sve je to dakle jedan paket“, kaže Raković.
Bugarska crkva nema kanonskih mogućnosti da prigrli MPC i svaki takav pokušaj doveo bi je, kako Raković kaže, u predraskolnu ili raskolnu situaciju sa svim drugim pravoslavnim crkvama u svetu.
Zbog toga su se odlučili za blažu varijantu zastupanja interesa MPC pred drugim crkvama, ali i to je mešanje u unutrašnje odnose SPC sa makedonskim jerarhijama, i one kanonski priznate, na čelu sa arhiepiskopom Jovanom i raskolničke, na čelu sa arhiepiskopom Stefanom.
„Interesantno je da je bugarski patrijarh Neofit trebalo da bude na skupu u Moskvi, ali je u poslednjem trenutku odustao od puta i poslao je delegaciju na čelu sa jednim mitropolitom jer je, po svemu sudeći, želeo da izbegne susret sa srpskim i ruskim patrijarhom. Dakle, oni su znali da su napravili protivkanonski potez i da su se upetljali u odnose beogradske patrijaršije sa makedonskim jerarhijama“, smatra Raković.
Stav ruskog patrijarha potvrđuje kanonsku jurisdikciju SPC nad jerarhijama u Makedoniji, kako priznatim tako i raskolničkim, dodaje Raković i kaže da potez BPC neće izazvati domino efekat.
MPC je, kako kaže, kamen spoticanja za sve pravoslavne crkve, od Vaseljenske patrijaršije, preko svih drugih grčkih patrijaršija (Aleksandrijske, Antiohijske…) do moskovske patrijaršije i zbog toga nijedan jednostrani gest BPC ne može da izazove domino efekat.
„Ukoliko bi do toga došlo, to bi značilo da je došlo do rascepa u pravoslavnoj vaseljeni. Bilo bi zaista katastrofalno, nezrelo i zlonamerno ukoliko bi BPC i MPC uopšte odlučile da idu u tom pravcu. To bi bilo nedopustivo i gotovo nemoguće. Ni oni sami, a pogotovo bugarska crkva, nisu spremni na takav potez“, kaže Raković.
Međutim, ruski pravoslavni filozof Arkadij Maler ima nešto drugačije mišljenje. Ocenjujući odluku BPC kao kršenje kanonskog reda i eksiliološki nonsens, pitanje o dodeljivanju statusa autokefalije je unutrašnje pitanje pomesne crkve, kaže on.
„U ovom slučaju, odluka o nepriznatoj Makedonskoj pravoslavnoj crkvi je unutrašnje pitanje SPC i njeno legitimno pravo. Međutim, to je zaista veoma osetljivo pitanje, zato RPC ne komentariše javno ovu situaciju. Balkan je veoma trusno područje, gde dodeljivanje statusa autokefalije može da izazove lančanu reakciju. Neki će postaviti pitanje — a zašto samo makedonska crkva? Zašto ne može i Crnogorska crkva? U tom smislu, neophodno je sačuvati status kvo, kada je reč o pravoslavnim crkvama na Balkanu“, objašnjava Maler.
Na pitanje da li je stav Moskovske patrijaršije možda izazvan sličnom situacijom koju RPC ima sa kanonski nepriznatom Ukrajinskom pravoslavnom crkvom, Maler odgovara da između te dve situacije nema neposredne veze, jer situacija unutar RPC ne utiče na SPC i obratno.
„Svedoci smo formiranja političkih alijansi: nazovi poglavar Ukrajinske pravoslavne crkve Filaret uživa podršku takozvane Crnogorske pravoslavne crkve, i to je čista politika. Tako da je stav RPC, povodom makedonskog raskola, povezan sa stavom o raskolu u Ukrajini, ali u smislu da se Ruska crkva protivi bilo kakvim podelama i raskolima u pravoslavnim crkvama. Zato se RPC zalaže za jedinstvo u svim pomesnim crkvama, a pogotovo na Balkanu, koji je jedinstven slučaj“, kaže Maler.
U stavu RPC prema pitanju autokefalnosti MPC ništa se suštinski nije promenilo, saznaje Sputnjik iz dobro obaveštenih izvora koji su bili prisutni na susretima povodom jubileja. Ono što je provejavalo na marginama susreta u Moskvi bila je svest o tome da je pismo MPC u kome je izražena želja da joj BPC bude pokrovitelj političke, a ne kanonske prirode, kaže Sputnjikov izvor.
Moskovska patrijaršija i dalje se zalaže za dijalog između crkvenog Beograda i Skoplja, a patrijarh Kiril je čak i posredovao u nekolikim razgovorima između jerarha.
Da se RPC zalaže za nastavak dijaloga potvrđuje i Raković, međutim, postavlja se pitanje sa kim će se voditi razgovori, s obzirom na to da starešina MPC, arhiepiskop Stefan, kako kaže, ne vodi crkvu, već da je stvarni starešina MPC strumički mitropolit Naum, koji je, kaže Raković, bugarski nacionalista.
Prava pitanja koje treba postaviti nisu hoće li biti nastavka razgovora između SPC i MPC, nego u kom će se formatu razgovori nastaviti, ko će ih sa makedonske strane voditi i je li MPC dovoljno zrela da se razgovori nastave, kaže Raković.
