Još se u davna vremena votka smatrala ne samo napitkom koji uveseljava i razgaljuje, već i lekovitim sredstvom koje spasava od mnogih nevolja. Dugogodišnje iskustvo je pokazalo da kada se koristi u razumnim količinama, taj napitak podiže tonus organizma. Upravo zahvaljujući svojim jedinstvenim svojstvima votka se od davnina koristila kao anestetik i antiseptik. Votki dodatno raste cena i širi polje delovanja kada se u nju znalački potopi lekovito bilje i bobičasto voće. Takođe, biljke čiji je koren lekovit, poput rena ili đumbira, potopljene u votku, ispuštaju svoje supstance i daju odlične, ukusne i zdrave tinkture. U te lekovite smeše se često dodaju med i propolis.
Bilo koji napitak koji se koristi u nerazumnim količinama postane otrov, pa je tako i sa votkom. Za postizanje najboljih rezultata poželjno je uzimati votku i tinkture, u malim, medicinskim dozama.
Ono što tinkture napravljene od votke čini posebno dobrim lekom jeste to što njima nije potreban nikakav konzervans, a mogu trajati do 3 godine, ne gubeći pri tome svoja lekovita svojstva.
Narodni lekoviti preparati od votke, kao i receptura mnogih poznatih proizvođača tog pića, uključuju brojne prirodne komponente koje su dodatno korisne pri lečenju različitih bolesti.
Uopšteno govoreći, tehnologija pravljenja tinktura je prilično jednostavna: svi sastojci se obično usitne i potope u votku. Za to je najbolje koristiti tegle, dok traje proces ekstrakcije lekovitih sastojaka, a potom procediti i preliti u flašu. Votka bi trebalo u potpunosti da pokrije sve sastojke. Ukoliko nema drugačijih uputstava, tinkture se obično prave u razmeri 1:1, odnosno 1:5. Najčešće bi lekovite biljke trebalo ostaviti potopljene 7 do 10 dana na sobnoj temperaturi, kako bi u votku pustile svoje sastojke.
Za lečenje disajnih puteva i virusnih infekcija poput gripa, angine, upale grla, bronhija i pluća preporučuje se da se tokom noći drže obloge od votke u kojoj je prethodno odležala ljuta crvena paprika i karanfilić. Obloge treba stavljati tokom 3-4 dana trajanja bolesti. Pri prvim simptomima, odrasli treba da popiju čašicu tako spremljene votke (u kojoj su odležale ljuta papričica i karanfilić) i da se dobro pokriju i preznoje.
Kod problema sa metabolizmom ili početnih problema u vezi sa sniženom funkcijom štitaste žlezde preporučljivo je piti dnevno po čašicu tinkture šipurka potopljenog u votku.
Lečenje želuca u akutnoj fazi bilo koje bolesti tog trakta strogo je zabranjeno. Međutim, upravo mnoge tegobe se mogu sprečiti blagovremenom i odmerenom upotrebom tinktura koje se prave uz dodatak različitih lekovitih trava i što je interesantno — jabuka. Takozvana „stomačna“ votka pravi se tako što se u votku potope kore od pomorandže. Poželjno bi bilo da kore budu neprskane ili pak veoma dobro oprane. Pije se po jedna čašica dnevno pre jela.
Kod reumatskih problema, artritisa, poliartritisa, artroze i osteoporoze preporučljivo je koristiti obloge od votke i izrendanog divljeg kestena. Ista tinktura pomaže i kod proširenih vena. Takođe, preporučuje se konzumacija napitka napravljenog od 40 grama krupno nasečenog belog luka i 100 mililitara votke.
Za lečenje različitih povreda preporučuju se obloge od tinkture votke i brezinih pupoljaka. Potrebno je potopiti 50 grama hmelja, 100 grama pupoljaka breze u pola litre votke. Ta smeša bi trebalo da odleži 2-3 dana, posle čega se procedi i tinktura se nanosi putem obloga na povređena mesta.
Dakle, najčešće se, prema starim ruskim receptima, potapaju crvena ljuta paprika, biber u zrnu, beli luk, karanfilić, koren rena i đumbira. A od lekovitih trava stari ruski vidari su stavljali kantarion, hajdučku travu, nanu, sibirsku ružu (rodiola roza), cvetove deteline. Osim toga, izrazito su zdravi i pogodni za tinkture šipurak, ribizla, zrna nara, borovnice, maline i ostalo bobičasto voće.
U votku se može potopiti i po neki štapić cimeta, kao i grana ruzmarina. Danas se čak takvi napici nude u modernim ruskim restoranima, a recept se čuva kao „tajna šefa kuhinje“.
