Ta odluka će nesumnjivo imati dalekosežne posledice, pogotovo jer će pitanje statusa Jerusalima biti jedno od najtežih kada jednog dana izraelsko-palestinski pregovori budu ušli u fazu konačnih rešenja, smatra spoljnopolitički komentator dnevnog lista „Politika“ Boško Jakšić.
Kako tvrdi, premeštanje Ambasade SAD u taj grad može da ugrozi i bezbednost američkih diplomata, budući da Jerusalim veoma često potresaju protesti i demonstracije kako palestinskih, tako i izraelskih građana.
Zašto baš Jerusalim?
Istorija je više puta pokazala da sve što se dešava u Jerusalimu ima širok odjek ne samo u čitavom bliskoistočnom regionu, već i na svet. Jerusalim je od još vremena Krstaških ratova bio veoma bitan, s obzirom to je reč o jedinstvenom grad na svetu koji predstavlja svetinju i hrišćanima i Jevrejima i muslimanima.
A kako objašnjava Jakšić, sem verske dimenzije Jerusalim uvek ima i simboličku vrednost — kada je 1967. godine posle rata Izrael zauzeo od Jordana zapadnu obalu i istočni deo Jerusalima u kojem se nalaze najveća svetilišta sve tri religije i u kojem žive pretežno Palestinci, od tada je njegov status pitanje o kojem se stalno raspravlja.
Međutim, uprkos činjenici da su UN donele odluku da se status svetog grada ne narušava, Izrael je anektirao Jerusalim, uključujući istočni deo grada, i proglasio ga za večitu nedeljivu prestonicu jevrejske države. Od tog trenutka su se stvari dodatno zamrsile, naglašava Jakšić.
Sa druge strane, Palestina ima slične ambicije, budući da želi upravo taj istočni deo Jerusalima da proglasi sopstvenom prestonicom nezavisne države kada jednog dana ona bude priznata, upozorava Jakšić. Dakle, govorimo o jednom gradu sa dve velike ambicije i dve direktno sukobljene želje, što i jeste izvor večitog konflikta koji se ne rešava provokativnim odlukama kao što je odluka Trampa, ocenjuje Jakšić.
Šta hoće Amerika?
Doktor političkih nauka, profesor Tihookeanskog državnog univerziteta Ildus Jarulin tvrdi da ovom odlukom SAD žele da pokažu svetu da je Izrael ključni američki saveznik na Bliskom istoku, a posebno sada, u vremenu zaoštravanja situacije u Jemenu i Iranu i brojnih nerešenih sirijskih pitanja.
Ovim činom, napominje Jarulin, Tramp želi da pokaže da su SAD odlučne u nameri da postanu jedan od ključnih igrača na Bliskom istoku, bez obzira što je nešto ranije položaj Amerike u ovom regionu nešto oslabio, kao i da do tako nečeg više nikada neće doći.
Boško Jakšić, međutim, tvrdi da iza svega toga stoji samo Tramp, koji je vođen željom da poruši odnose sa Iranom, nakon potpisivanja nuklearnog sporazuma 2015. godine, kao i očiglednom željom da popravi odnose sa Izraelom i Saudijskom Arabijom, dajući im izuzetno vredne darove u obliku stotine milijardi dolara vrednog naoružanja i apsolutne podrške u sukobljavanju sa Iranom.
Hoće li biti rata?
Aleksandar Safonov, politički analitičar iz Rusije, mišljenja je da je Tramp izabrao veoma povoljan trenutak, imajući u vidu da je arapski svet u krizi — promene u državnom vrhu u Saudijskoj Arabiji, ubistvo bivšeg predsednika Jemena, teroristički napadi u Egiptu, ali i građanski rat u Siriji.
Arapske zemlje, kako tvrdi, nisu spremne na neku zajedničku akciju, a ako su se prethodne administracije SAD plašile da bi takav korak doveo do novog arapsko-izraelskog rata, sada je očigledno da ovakvih posledica neće biti.
I Boško Jakšić je mišljenja da do fizičkog sukoba neće doći, iako ne isključuje pojedinačne incidente na teritoriji Bliskog istoka u vidu terorističkih napada ili demonstracija. Međutim, najnegativnija posledica je, kako dodaje, ta što se remete odnosi u regionu i direktno koče gotovo nepostojeći mirovni napori u regionu.
Šta kaže Rusija?
Rusija smatra da je prerano komentarisati priznanje Jerusalima za prestonicu Izraela od strane predsednika SAD Donalda Trampa i da su zabrinuti zbog mogućeg pogoršanja situacije. To je izjavio portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov koji je situaciju ocenio kao „kompleksnu“.
Međutim, ne treba zanemariti činjenicu da je Ministarstvo inostranih poslova Rusije još u aprilu saopštilo da je Moskva priznala Zapadni Jerusalim za prestonicu Izraela, čime je postala prva zemlja u svetu koja je ovaj status dodelila samo jednom delu grada. Istovremeno, stav Rusije je, kako je tada naglašeno, da Istočni Jerusalim treba da postane prestonica buduće Palestine.
