Obe strane, naime, zauzimaju izuzetno čvrst stav — London zahteva da se o pitanju granica sa Republikom Irskom govori tek nakon postizanja trgovinskog sporazuma sa EU, dok Brisel insistira da prvo treba rešiti pitanje granica i odnosa Severne Irske i Irske, pa tek onda ući u pregovore sa EU, objašnjava za Sputnjik direktorka Centra za spoljnu politiku Aleksandra Joksimović.
Kako tvrdi, reč je o veoma osetljivom pitanju, jer se radi o dogovoru o granicama koji je nastao nakon mirovnog sporazuma iz 1998. godine nakon tri decenije krize i konflikata u Severnoj Irskoj.
„To je u ovom trenutku značajna tačka spoticanja, britanska premijerka Tereza Mej zastupa stanovište da se o ovome može razgovarati tek po postizanju trgovinskog sporazuma, međutim EU je stala iza svoje članice i smatra da su irski zahtevi podjednako i zahtevi EU. Treba imati u vidu i da između Severne Irske i Irske postoji 275 graničnih prelaza, što je gotovo duplo više nego cela istočna granica EU od Finske do Grčke, koja ih ima ukupno 137“, ističe Joksimovićeva.
Prema njenim rečima, ukoliko bi se sproveo „tvrdi bregzit“, ta granica između Severne Irske i Irske podrazumevala bi drugačije trgovinske odnose između te dve zemlje, što bi izazvalo užasno velike probleme u njihovim odnosima, kako političkim tako i ekonomskim. One, naime, imaju izuzetno visok stepen saradnje, a pored zajedničkog energetskog, spaja ih izuzetno tesna saradnja i u ostalim industrijama — na primer, pojedini proizvodi se prave u jednoj Irskoj, dok se pakuju u drugoj, navodi ona.
Joksimovićeva objašnjava i da je trenutna situacija takva da su obe Irske unutar EU, samim tim sve zakonitosti koje važe za zemlje EU važe i za Severnu Irsku i Irsku — ne postoji granice, a trgovinski odnosi su na osnovama odnosa unutar EU. Međutim, izlaskom Britanije iz EU dobijamo to da dve Irske postaju jedina kopnena granica između Britanije i Republike Irske, što znači da se postavlja pitanje na kakvim osnovama će se zasnivati budući trgovinski odnosi.
„Postoji mnogo tih elemenata koji govore u prilog da su veze između dve Irske gotovo neraskidive. Međutim, i u Severnoj Irskoj imate snage koje se protive takvim ’mekanim‘ granicama između, što i stvara čitavu kompleksnost trenutne situacije. Upravo se iz tog razloga traži nekakvo rešenje kako bi trgovinski pregovori počeli, a Irska kao članica EU ostala zadovoljena vezama sa Ostrvom“, napominje ona.
Aleksandra Joksimović podseća da postoje već utvrđeni rokovi koji se tiču pregovora, a kako dodaje, već u decembru ćemo biti u prilici da vidimo rasplet, jer je za 15. decembar zakazan susret dve strane koji će omogućiti da se napravi okvirni dogovor kako bi trgovinski pregovori sa Briselom sledeće godine uopšte i mogli da počnu.
„Međutim, da bi uopšte došlo do otvaranja pregovora između Velike Britanije i Evropske unije, Brisel mora da dobije čvrsta uverenja da će granica između dve Irske ostati ’meka‘“, ističe Joksimovićeva.
Upitana da li će eventualna komplikacija ovih pregovora uticati na trenutni položaj premijerke Tereze Mej, Joksimovićeva ističe da je njen status već prilično oslabljen nakon izbora, iako je njena namera da tim potezom učvrsti svoju vlast uoči pregovora o „bregzitu“. „Pregovori će biti teški i kompleksni, videćemo koliko će se pronaći snage da se ovim procesom nesmetano korača kako bi se ostvarilo obećanje da Britanija na vreme, u roku od dve godine, izađe iz okvira EU“, zaključuje on.
