Ljajić je konstatovao da postoji ogroman otpor javnosti da se taj zakon promeni i naglasio da bi prepreka u vezi sa prometom GMO mogla da bude prevaziđena kroz promenu zakona, ali i uz uvođenje rigoroznih pravila.
„Ne radi se o prevari, mnoge države su pribegle tome. Mislim da mi to možemo da uradimo“, rekao je Ljajić, ističući da građani ne bi imali razloga da se plaše ako se zakon o prometu GMO promeni, jer postoje mehanizmi u zakonu da se zaštitimo.
O tome zašto se građani plaše GMO, koliko je taj strah opravdan, šta je, zapravo, GMO, koliko se u Srbiji i svetu primenjuje genetički inženjering u poljoprivredi, preteruju li oni koji, poput Rusa, proizvođače GMO hrane zovu teroristima ili oni što ne razmišljaju o tome šta jedu…
Jelica Putniković u današnjoj „Energiji Sputnjika“ razgovara sa docentkinjom, dr Tatjanom Brankov sa Ekonomskog fakulteta u Subotici, koja je doktorirala na temi GMO i koja je na predstavljanju svoje knjige „Hrana budućnosti ili bioterorizam“ između ostalog izjavila: „Studije koje tvrde da je GMO hrana bezbedna su uglavnom naručena istraživanja“.
Sagovornicu „Energije Sputnjika“ pitamo da li smo sada mi u Srbiji starim zakonom zaštićeni od GMO i šta bi nama ova izmena zakona donela? Kakva je situacija u svetu? Kako su zemlje BRIKS-a regulisale GMO i zašto tako postupaju?
Doc. dr Tatjana Brankov tvrdi da je seme simbol slobode jedne države. Pitamo je na šta Srbija u proizvodnji hrane mora posebno da obrati pažnju da bi sačuvala prehrambeni suverenitet, da li smo kao društvo sazreli da izvršimo agrarnu reformu, da li smo svesni da Srbija ima komparativnu prednost na svetskom tržištu jer može biti konkurentna u malom segmentu organske i integralne proizvodnje, odnosno, da li ćemo uspeti da se odbranimo od propagande multinacionalnih kompanija i da li restriktivni zakoni mogu sprečiti uzgoj i prodaju GM hrane?
Sredinom novembra na forumu „Hrana za Evropu“ održanom u Vrdniku Tatjana Brankov je istakla da „Suština prehrambene suverenosti mora biti pravo svakog naroda da utvrdi vlastite poljoprivredne i prehrambene sisteme, fokusirajući se na proizvodnju, a ne na interese velikih korporacija i trgovinskih lanaca“.
