Ako bi Luka Maksimović, koji je pod pseudonimom „Ljubiša Preletačević Beli“ na predsedničkim izborima u Srbiji bio treći prema osvojenom broju glasova, odlučio da na političku scenu ubuduće izlazi samo pod svojim pravim imenom, to bi, prema mišljenju novinara Zorana Panovića, bio zero potez, jer bi dosadašnji koncept koji je Beli Preletačević imao bio siljenje politike, a u suprotnom bi bila napravljena vrsta političkog iskoraka, s time što bi sećanje na Belog postalo jako veliko i bilo bi u podtekstu vrlo primetno, pa bi moglo da mu koristi.
Pseudonim jači, ime dugotrajnije
Beli je, smatra Bojan Klačar iz Cesida, shvatio da ne može da ponovi onakve rezultate kakve je imao i da je jedini način i put koji je ostao ispred njega da postane ozbiljan političar ili da se potpuno povuče iz politike.
U ovom momentu, rezonuje Klačar, posledice po njega mogu da budu dvojake. Sa jedne strane, jedan deo javnosti neće podržati takvu njegovu ambiciju imajući u vidu da je ključni motiv zbog koga su oni za Belog glasali bila neka vrsta antipartizma, vica i otklona od politike. Sa druge strane, dodaje Klačar, možda jedan deo birača i dalje bude razumeo njegove poruke i dâ mu određenu vrstu poruke kroz angažman koji bi poprimio neku vrstu rada u nekoj političkoj organizaciji, što on do sad nije planirao.
„U svakom slučaju, njegovo pojavljivanje kao Luke Maksimovića na ovim gradskim izborima u Beogradu može da napravi određene probleme trenutno etabliranim političkim organizacijama, ali je sasvim sigurno da je potencijal Luke Maksimovića u ovom momentu mnogo manji nego što je to bio potencijal Belog Preletačevića pre godinu dana. I sa te strane opozicija može na određeni način da odahne, jer zaista pojavljivanje Belog Preletačevića u ovom momentu bi pravilo više štete opoziciji nego što je pojavljivanje Luke Maksimovića“, analizira Klačar za Sputnjik.
Učešćem u političkom životu pod pravim imenom Luka Maksimović bi, sugeriše Zoran Panović, imao šanse da postane „jedan od“, ali ima i šanse da iskoči iz te matrice i da napravi unikatnu poziciju na političkoj sceni, a jedina dilema je njegova politička platforma.
„On može da ponaša kao jedan od lidera opozicije u smislu novog imidža, pa da se onda izjašnjava i o širim pitanjima. Može da deluje kao, na primer, Aleksandar Šapić, pa da ako hoće da ide na lokalne izbore, da više govori o komunalnim temama u Mladenovcu, a da onda proba da se pozicionira u Beogradu kao neka varijanta. Mislim da je i to jedna od realnih opcija. Bilo bi pretenciozno da sad odmah krene da se izjašnjava o NATO-u, Evropskoj uniji i Međunarodnom monetarnom fondu“, napominje Panović za Sputnjik.
Samo da ne postane nova „ikona“
Čini mi se da on ima neku vrstu kritičnosti i opozicionih elemenata, pa bi, dodaje Panović, bilo bolje da to radi kao Luka Maksimović, jer bi to onda delovalo da je izašao sa nečim što mora da se definiše kao stav, ali sa time što bi uvek imao prednost, jer bi ljudi znali da je on Beli.
Bilo bi, smatra taj novinar, neozbiljno ako se Luka Maksimović predstavi u novom izdanju i krene da se otvoreno izjašnjava kao opozicija, da se sad svi koji su se razočarali u Sašu Jankovića odjednom oduševe njime. Ne očekujem baš da će posle Saše Radulovića i Saše Jankovića, precizira svoj stav Panović, Luka Maksimović biti nova nada opozicije u istoj kategoriji u kojoj su bili oni.
„Imao bi prepoznatljivost koju mu je Beli omogućio i onda u svakom trenutku može opet da postane Beli ako hoće. Znači, on ne bi imao problem kao Janković da se ljudi razočaravaju, jer bi mogao da kaže: ’Ne, ja sam sad trenutno Beli‘. A Janković ne može da kaže: ’Ja sam Beli ponovo‘“, kaže Panović.
Ključni razlog za ovakvu odluku, da od Belog postane Luka, prema mišljenju Bojana Klačara, nalazi se u činjenici da, sportskim rečnikom rečeno, on ne bi mogao još jednom da proda identičnu foru. Prosto, dodaje Klačar, ono što je Beli uneo u prethodnoj kampanji jesu velika energija antipartizma, distanciranje od politike, želja za zabavom i okretanje ka mladima, ali ipak očekivanje birača, koliko god da su bila mala na početku, uvek su takva da žele da vide efekte svog glasa. Bilo kroz neku vrstu angažmana ili kroz neko zalaganje za određene politike, kroz borbu za određene odluke u svojoj sredini, kroz borbu sa vladajućom koalicijom.
Između dva osmeha…
„Budući da se nakon toga ništa suštinski nije desilo i nije se ništa suštinski promenilo, Beli Preletačević je verovatno zaključio da na istim temama teško može da animira ogroman broj birača oko sebe i odlučio je da se ili povuče iz politike ili da zameni svoj identitet identitetom Luke Maksimovića i da možda na nekim narednim izborima ponudi ipak neku vrstu ozbiljnije politike“, zaključuje Klačar.
Paranoja uvek radi, naglašava Zoran Panović, pa će Luka Maksimović, kao i Beli, morati da se suoči sa sumnjom da li je on isto projekat Aleksandra Vučića.
„Beli Preletačević može da ima više glasova, a da ne radi ništa jer su šanse na njegovoj strani zbog pojave. Međutim, to je bilo na početku, sad na ovim izborima bi možda Luka Maksimović mogao da ima solidne šanse“, ukazuje Panović.
