To što je Aleksandar Vučić kao politički parni valjak došao na čelo Srbije nije glavna vest proteklih predsedničkih izbora. Ona je, saglasni su i sagovornici Sputnjika, očekivana.
Neuporediv izborni fenomen
Ako, međutim, dođeš niotkuda i ni iz čega napraviš zamalo dvocifren izborni rezultat, onda si vest koja vapi za odgovorom šta se nalazi iza nje.
Šta je, dakle, politička budućnost Ljubiše Preletačevića Belog? Hoće li bele opanke i odelo zameniti majicom i patikama, pa u svom stilu, „dići sve četiri uvis“ ili će praviti političku partiju?
Svakako, pitanje je hoće li to isto učiniti i Vuk Jeremić, koji je prema rezultatima iza njega, i Saša Janković, koji je prema tim istim rezultatima ispred Belog? Stavljamo ih u istu vrstu analize pošto su svu trojicu predložile grupe građana, a ne (klasične) političke partije.
Beli je, kako za Sputnjik kaže novinar i istraživač javnog mnjenja Zoran Panović, vrsta klasične antipolitike. Preletačević je, pojašnjava svoje stanovište Panović, politika samo kao indikator stanja na političkoj sceni u Srbiji — rezigniranosti ili neke vrste euforije koja je signal apolitičnosti, nerazumevanja i prezira prema politici.
„Ne znamo šta bi bilo kad bi se Beli uozbiljio. Možda bi bio još jači. Možda bi bio Beli na steroidima“, napominje Panović za Sputnjik.
Svakako je, dodaje on, Preletačević fenomen izbora što u ovom trenutku ne treba mešati sa nekim partijama po Evropi ili u regionu slične provinijencije. Beli je, ističe Panović, nešto sasvim drugo, unikatno.
„On ima šansu na beogradskim izborima. To bi bilo vrlo interesantno. Ako italijanski pokret ’Pet zvezdica‘ može da vodi Rim, možda bi neko iz pokreta ’Sarmu probô nisi‘ mogao da vodi Beograd“, hipotetiše Panović.
S druge strane, urednik Nove srpske političke misli i narodni poslanik Đorđe Vukadinović kaže za Sputnjik da tajna uspeha Belog Pretačevića leži u blesku mlađe generacije koja uglavnom ne izlazi na izbore ili sad prvi put izlazi na izbore, nezadovoljstvu postojećom političkom ponudom i nekom vrstom bunta i protiv Aleksandra Vučića i protiv opozicionih stranaka.
Moguće je, nije isključiv Vukadinović, da će ova grupacija i probati da preraste u političku partiju, ali bi to, prema njegovom mišljenju, bilo apsolutno kontraproduktivno.
„Kad bi pokušao da napravi stranku ili da u bilo kom smislu formalizuje i organizuje taj pokret, od toga vrlo brzo ne bi bilo ništa i izduvalo bi se kao balon u narednih šest meseci do godinu dana. Možda bi pre mogao više i duže da traje, mada opet ne predugo, kad bi ostao samo na nivou sadašnje neformalne organizacije“, tumači Vukadinović.
Građanska Srbija, umerena desnica i Sarmu probô nisi
Sva trojica kandidata — Janković, Preletačević, Jeremić — probaće možda da prave partije, dodaje Vukadinović ali sugeriše i da sa time ne bi trebalo žuriti, prvenstveno što bi trebalo da vide gde su i šta će dalje, ali i zbog toga što su ih podržale grupe građana, što im je bila komparativna prednost u odnosu na postojeće opozicione partije.
Odnos Demokratske stranke i Saše Jankovića, smatraju oba sagovornika Sputnjika, trebalo bi da ostane blizak.
To je, prema mišljenju Đorđa Vukadinovića malo verovatno, pa je pored toga hoće li Janković praviti partiju bitno i pitanje svojevrsne ostavinske rasprave sa DS-om koji ga je podržao i participirao u njegovom rezultatu.
Jankovićeva kandidatura za lidera građanske opozicije je prema mišljenju Zorana Panovića potvrđena, i on bi trebalo ne da preuzima DS, već da se sa njom čvršće integriše i popuni politički prostor levo od centra, odnosno onoga što se najčešće kolokvijalno zove građanska Srbija.
Panović podseća na svoju predizbornu ocenu da je izborni plasman iza Belog signal nekom kandidatu da možda treba menjati posao, a sad napominje da bi Vuk Jeremić hrabro postupio kada bi ostao u politici jer postoji prostor da se konstituiše građanska desnica koja, za razliku od, na primer, Dveri, ne bi apriori bila antizapadna.
