Da, imao se rašta i roditi. I kao što mu savršeno odgovara citirana maksima iz Šumadije, tako je barem prema još jednoj stvari sličan Milošu Obrenoviću. Dele, naime, životnu filozofiju prema kojoj ženu, pušku i vlast nikome ne daju.
Slabost prema ženama mu je umalo došla (političke) glave. Medijsko carstvo bilo je njegovo oružje i za prilike kad je trebalo pokazati čojstvo i za momente kad je bilo bitno junaštvo. Na vlasti je bio četiri puta. I namerava opet da se vrati.
Nit je snijeg, nit su labudovi
Silvio Berluskoni. Vođa konzervativne partije „Napred Italija“, vlasnik medijske kompanije, vlasnik jednog pejsmejkera, vlasnik više nego što se na prste jedne ruke može nabrojati luksuznih vila, gazda nekad čuvenih „bunga-bunga“ žurki, do skoro 30 godina vlasnik višestrukog evropskog prvaka fudbalskog kluba „Milan“ i, najvažnije, ponosni gazda osobenog političkog stila.
Posle pobede njegove koalicije na lokalnim izborima na Siciliji nagovestio je da bi, ukoliko njegov blok desnog centra pobedi na parlamentarnim izborima zakazanim za početak 2018, novi premijer Italije mogao biti karabinjer Leonardo Galiteli, general vojne policije, pošto je Berluskoniju zabranjeno da obavlja državnu funkciju zbog presude iz 2013. za utaju poreza.
Regionalne izbore na Siciliji analitičari smatraju ranim pokazateljem za izbore na državnom nivou, jer nezaposlenost, ogroman dug i spor rast ekonomije te regije pogađaju i Italiju.
Inače, eventualni kandidat Galiteli se nalazio na čelu karabinjera, vojnih policijskih snaga pod kontrolom ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova od 2009. do 2015, a trenutno je direktor državne agencije za antidoping. Berluskoni je napomenuo da sa Galitelijem još nije razgovarao o toj ideji, a ranije je nagovestio da bi guverner Evropske centralne banke Mario Dragi ili generalni direktor kompanija „Fijat Krajsler“ Serđo Markione mogli da budu njegovi kandidati za premijera.
Letnja italijanska vrelina
Grom nikad ne dolazi bez najave, a munja je prodžarala italijansko (i svetsko) nebo još u junu ove godine, kad je Berluskonijeva partija i koalicija oko nje izvojevala veliku pobedu na lokalnim izborima u većini gradova, pa se već tada pretpostavljalo da će udariti gromčina.
Mnogi, poput britanskog „Gardijana“, setili su se Silvija Berluskonija kad je novi predsednik Amerike postao Donald Tramp, praveći poređenja ove dvojice milijardera i nekonvencionalnih javnih ličnosti, pa i političara van laboratorije, na kakve svet nije navikao.
Sam Silvio je, svojstveno i njegovom parnjaku Donaldu, napomenuo: „Što se tiče Trampa, mogu da kažem da mi se, kao mnogim muškarcima i ženama, sviđa Melanija (zbog lepote, stila i šarma)“.
Tramp mu, najverovatnije, nije zamerio, ali nismo toliko sigurni u reakciju novog francuskog predsednika Emanuela Makrona, koga je Berluskoni opisao kao „39-godišnjeg momka sa bogatim radnim iskustvom i, pre svega, zgodnom mamom koja ga je nosila ispod miške kad je bio mali“.
Kad smo kod lepših polovina, potencijalni (po peti put) premijer Italije (iz senke do 2019. kad mu ističe zabrana, ili dok mu advokati u Strazburu ne preinače presudu ranije), prema pisanju medija, u vezi je sa 49 godina mlađom Frančeskom Paskale. Nazdravlje!
Prema nekim izveštajima, podrška mu je stigla i od kancelarke Angele Merkel i vodećih lidera Evropske narodne partije, jer je, kako navode mediji, i njima jasno da je Berluskoni, uz sve mane, ipak proevropski nastrojen i odgovoran političar.
Nekadašnjeg predsednika Amerike Braka Obamu je opisivao kao „mladog, zgodnog i preplanulog“, bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića je jednom prilikom u Italiji nazvao „predsednik Kluni“, veličao je svoje uspehe i stavljao se tik iza Napoleonovih, koji je, kako se Berluskoni izrazio, mogao da uradi više u politici, ali je on viši od njega.
Deli obostrano uvažavanje sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, kome je ove godine u Sočiju povodom 65. rođendana poklonio ručno pravljenu presvlaku za krevet sa slikom na kojoj se njih dvojica rukuju dok su u pozadini prikazane najprepoznatljivije turističke atrakcije Italije i Rusije — Koloseum u Rimu i Crkva Vasilija Blaženog u Moskvi.
Kako je došlo do političkog pražnjenja
Politička inicijacija Silvija Berluskonija desila se pre 22 godine kad je tada uspešni biznismen poslao kasetu italijanskim televizijskim stanicama u kojoj najavljuje da će preuzeti vlast u Italiji, potom je formirao pokret „Napred Italija“ koji je ubrzo postao vodeća stranka u zemlji, a Berluskoni vodeći političar.
Sve se desilo nakon izbijanja korupcionaške afere „Čiste ruke“ devedesetih godina prošlog veka, koja je ukazivala na umešanost brojnih političara iz pet vladajućih partija, pa je Berluskoni „iskoristio“ nezadovoljstvo italijanskih birača. Na izborima 1996. na vlasti ga je zamenio levičar Romano Prodi, a 2001. Berluskoni je ponovo postavljen na istu funkciju, da bi 2005. ponudio ostavku posle poraza na regionalnim izborima i unutrašnjih problema, ali je aprila iste godine formirao novu vladu bez većih promena u sastavu. Na izborima 2006. njegova koalicija je (veoma tesno) izgubila od leve koalicije Romana Prodija, ali se Berluskoni opet vraća pobedom na izborima 2008.
Posle gubljenja parlamentarne većine i velike ekonomske krize krajem 2011. (a delom i zbog seks skandala) Berluskoni podnosi ostavku, a kao što smo već napomenuli, 2013. dobija zabranu obavljanja javne funkcije zbog poreske prevare, koja bi trebalo da bude ukinuta 2019.
Luksuz i sve što ide uz to
Pored uspeha na regionalnim izborima i najave povratka u visoku politiku, Silvio Berluskoni je ove godine tema medija i zbog istrage pokrenute u oktobru o navodnoj umešanosti u mafijaške bombaške napade 1993. u kojima je poginulo 10 ljudi, a sve posle prošlogodišnjeg snimka mafijaškog bosa koji svom saradniku kaže da je Berluskoni od njega lično tražio da izvede nasilje protiv države.
Podsetimo, ovo je treći put da se Berluskoni nalazi pod istragom zbog eventualnog učešća u mafijaškim bombaškim napadima u Rimu, Milanu i Firenci koji su bili odmazda za hapšenje mafijaškog bosa Tota Rina i donošenje oštrijih zakona u borbi protiv italijanske mafije. Istrage su u prva dva slučaja obustavljene zbog nedostatka dokaza.
Silvio Berluskoni je rođen u familiji srednje klase, a nakon studija prava se počeo baviti građevinom. Vremenom je stvorio medijsku kuću koja će kasnije obuhvatiti sve najvažnije privatne TV kuće, radio stanice i novine u Italiji. Postao je jedan od najbogatijih i najuticajnijih ljudi u Italiji. Isticao se po neoliberalnoj ekonomskoj politici, zalaganju za evropsko ujedinjenje ali i bliskim vezama sa administracijom Džordža Buša kog je podržao u invaziji na Irak.
Vila u kojoj najviše boravi Silvio Berluskoni je „San Martino“, a on uživa u bogatstvu kupujući i vilu „Belvedere“, rezidenciju „Kosta Smeralda“, vilu „Čertoza“ — mesto održavanja čuvenih žurki, vilu „Blu horajzon“ na Bermudskim ostrvima, vilu „Korenti“ uz jezero Mađore na severu Italije, a omiljeno odmaralište mu je luksuzna rezidencija na ostrvu Antigua.
Zamerali su mu razmetanje bogatstvom, a on je isticao brigu o porodici i dobrobit petoro dece.
„Loro“ (Oni) je novi film poznatog reditelja Paola Sorentina o Berluskoniju i njegovoj sviti. L′oro je i igra reči jer znači i zlato, pa je to i metafora za luksuzan način života milijardera.
