„Neka Rusi dođu i pogledaju unutar baze Bondstil, pri tome mislim da su posetioci iz Rusije mnogo puta bili tamo u prošlosti i da, takođe, neće naći ništa zanimljivo“, kaže on za N1.
„Mislim da SAD moraju da obrate pažnju na specifičnu poziciju Srbije na Balkanu. Ova strategija bi trebalo da približi Srbiju evroatlantskim institucijama — ne vojno nego ekonomski, politički, kulturno. To je, verujem, najbolji ishod za Srbiju i region, kao i za Evropu. Takođe, nema sumnje da je to najbolje i za SAD“, rekao je Karpenter, koji je stručnjak u „Atlantskom savetu“.
„Mislim da bi SAD trebalo da imaju snažniju ulogu u pregovorima Beograda i Prištine i da bi to bilo dobro za sve strane koje pregovaraju i posreduju. Da li će ta osoba biti Kondoliza Rajs ili neko drugi — ostavljam Stejt departmentu da odluči, ali uveren sam da bi SAD radile u korist normalizacije odnosa, ali i u interesu EU“, dodaje on.
On je ocenio da je rad misije Kfora u zajedničkom interesu i Srbije i vlasti na Kosovu, kao i zajednice na Zapadu. Ukazao je da su srpski zvaničnici mnogo puta rekli da cene to što KFOR obezbeđuje stabilnost u regionu i štiti interese Srba na Kosovu.
„Tamo se zaista ništa ne krije, zna se kako i šta se radi u Bondstilu, siguran sam da ne postoji ni problem ni prepreka za zainteresovane. Verujem da su tamo dobrodošli i ruski i srpski zvaničnici“, kaže on.
Na pitanje šta misli da bi trebalo da bude odgovor SAD i NATO-a na rusko prisustvo na Balkanu, Karpenter odgovara da je prisustvo Rusije na Balkanu „sasvim normalno i savršeno prihvatljivo“.
„Nema ničeg lošeg u tome. Ali ovde se radi o tome da Rusija, tačnije ruske vlasti i naročito obaveštajna služba, pokušava da širi uticaj na region. To je sasvim druga priča. I moramo biti veoma svesni želje za tim uticajem u Srbiji, pa i u Crnoj Gori, pomenuo sam već dešavanja tokom izbornog dana u Crnoj Gori, koja su organizovana od strane ruske obaveštajne službe, ali i širem regije. Zato moramo da pravimo jasnu razliku između potpuno prirodnih i prihvatljivih veza koje se tiču ekonomije, kulture i veoma zloćudnih, ali veoma stvarnih aktivnosti koje se dešavaju i koje sprovodi ruska obaveštajna služba“, navodi američki zvaničnik.
Na pitanje da li je moguće da Srbija postane članica Evropske unije, iako ne želi da postane članica NATO-a, Karpenter kaže da je, naravno, sasvim moguće i sasvim je prihvatljivo i najverovatnije je izvesno da će Srbija postati članica Evropske unije.
„Samo je pitanje kada će se to desiti. Ako mene pitate — nesporno je da će Srbija ući u EU, jer je to strateški cilj i u interesu je građana Srbije da budu integrisani u evropsku zajednicu i da zajedno sa svojim komšijama profitiraju od zajedničkog tržišta infrastrukturnih projekata i drugih investicija iz EU u region. Sve to je logičan ishod globalizacije i ekonomskog prosperiteta regiona. Što se tiče NATO-a, ta odluka je na Srbiji i srpskom narodu. U ovom trenutku, ja ne vidim nužnost ulaska Srbije u NATO i NATO-u trenutno nije neophodno da u svom savezu ima Srbiju. Ali ako jednog dana narod u Srbiji odluči da želi da uđe u NATO — vrata će sigurno biti otvorena. Ta odluka je isključivo na ljudima u Srbiji i trenutan stav da je Srbija vojno neutralna je sasvim prihvatljiv i na mestu“, kaže on.
Karpenter ne misli da bi NATO trebalo da pritiska Srbiju, jer to nije ni u interesu NATO-a, a ni u interesu Srbije.
„Kao što sam rekao — ako za 10 ili 20 godina narod odluči da želi državu koja je deo NATO-a, neka tada Srbija aplicira za članstvo. Ali nema potrebe za sada, ni za Srbiju da bude deo NATO-a, a ni za NATO da primi još jednog člana, naročito ako taj član nije privržen želji da učestvuje u radu Alijanse“, navodi on.
Komentarišući izjave Hojta Brajana Jija koji je nedavno boravio u Srbiji i tada rekao da Srbija ne može da sedi na dve stolice — ruskoj i zapadnoj, Karpenter kaže da nije saglasan sa američkim zvaničnikom.
„Veoma cenim njegove veštine, mislim da je veoma taktičan diplomata, sigurno veoma dobro poznaje region, ali ne mislim da je mudro reći srpskom narodu da mora da bira između veza sa Rusijom, sa jedne, i Zapadom, sa druge strane. Za svaku državu u regionu su mogući dobri odnosi i sa Rusijom i sa Zapadom, iako jeste možda nekompatibilno sa namerom da se postane članica Evropske unije, ali to nije izbor sa kojim se ljudi u Srbiji trenutno suočavaju“, smatra on.
