ŠOS je sada najveća regionalna multilateralna organizacija na svetu. Ukupna teritorija zemalja-članica ŠOS-a je veća od 34 miliona kvadratnih kilometara, odnosno 60 odsto teritorije Evroazije. Obuhvata skoro polovinu svetske populacije i više od četvrtine svetskog BDP-a. U toj organizaciji su četiri nuklearne zemlje: Kina, Rusija, Indija i Pakistan. Iran je, uz podršku Kine i Rusije, na putu da postane punopravna članica ŠOS-a, a želju da se priključe organizaciji izrazile su i Sirija, Egipat i Izrael.
ŠOS nije vojni blok, mada ga mnogi u zapadnim zemljama vide kao novu „vojnu alijansu“ u Aziji — „istočni NATO“ ili „anti-NATO“, kako ga još nazivaju.
ŠOS je 2001. godine stvoren radi borbe protiv „tri zla“ u Centralnoj Aziji — terorizma, separatizma i ekstremizma. Glavni zadatak organizacije je jačanje stabilnosti i bezbednosti u regionu, ujedinjavanje država-članica, borba protiv trgovine drogom, razvoj ekonomske saradnje, energetskog partnerstva, naučne i kulturne saradnje.
Očekuje se da će u Sočiju upravo trgovinsko-ekonomska i humanitarna saradnja biti glavna tema razgovora šefova vlada Rusije, Kine, Indije, Kazahstana, Kirgizije, Pakistana, Tadžikistana i Uzbekistana, a takođe i da će premijeri razmeniti mišljenja o aktuelnoj situaciji u regionu i svetu.
Događaju će takođe prisustvovati i visoki predstavnici država-posmatrača ŠOS-a i međunarodnih partnerskih organizacija.
„ŠOS je mlada struktura, koja se aktivno razvija, o čemu svedoči ovogodišnje priključivanje dve nove članice — Indije i Pakistana. Interesovanje ka saradnji sa ŠOS-om od strane jugoistočne Azije, Afrike i Bliskog istoka je u stalnom porastu. Stečeno iskustvo saradnje omogućava fleksibilno reagovanje na postojeće probleme, uključujući i političke“, kaže izvršni sekretar Poslovnog saveta ŠOS-a Sergej Kanavski.
Azat Fazlijev, zamenik šefa ruskog nacionalnog dela Poslovnog saveta ŠOS-a kaže da su antiruske sankcije dale stimulans saradnji u okviru te organizacije.
„Antiruske sankcije su stvorile nove mogućnosti za ekonomsku saradnju u okviru te organizacije, na primer u oblasti poljoprivrede. Eksperti predviđaju da će u narednih nekoliko godina izvoz prehrambenih proizvoda iz Rusije u zemlje ŠOS-a, koje imaju probleme sa siromaštvom, postati jedan od glavnih pravaca saradnje unutar ove organizacije. Takođe, osim poljoprivrede, zemlje ŠOS-a treba da razvijaju i institucije za podršku malom biznisu, koje će rešavati logističke i vizne probleme. Primetno je da postoji želja da se liberalizuje vizni režim“, rekao je Fazlijev.
Direktor Poslovnog kluba ŠOS-a Denis Tjurin ističe da bi ta organizacija trebalo da postane pokretač rasta novih privrednih grana, ali istovremeno priznaje da priključivanje novih članica donosi i određene probleme.
„ŠOS bi trebalo da postane pokretač rasta novih grana industrije u svim zemljama-članicama ŠOS-a, a takođe i pokretač onih poslovnih sfera koje su u razvoju, a imaju budućnost. Na primer, u kontekstu sporazuma o pojednostavljivanju saobraćajnog transporta koji je sproveden u okviru ŠOS-a, u Privrednom klubu je razgovarano o projektima korišćenja i zakonskoj regulativi bespilotnog transporta u toj sferi. Generalno, ŠOS je bio i ostaje glavna karika u integraciji Evroazijskog ekonomskog saveza i kineskog projekta ’Jedan pojas, jedan put‘. Naravno, zbog širenja ŠOS-a pojavili su se i određeni problemi: recimo, Indija ne želi da učestvuje u realizaciji kineskog projekta. Međutim, nadamo se da će na kraju biti nađena kompromisna rešenja“, rekao je Tjurin.
Inače, dan uoči sastanka šefova vlada zemalja-članica ŠOS-a u Sočiju, saopšteno je da je ruska Federalna služba bezbednosti (FSB) od početka godine u saradnji sa kolegama iz ŠOS-a presekla delatnost više od 50 terorističkih ćelija i 380 pripadnika različitih terorističkih grupa na teritoriji zemalja-članica ŠOS-a.
Šef Izvršnog komiteta Regionalne antiterorističke strukture ŠOS-a Evgenije Sisojev je rekao da je to jedan od najznačajnijih rezultata postignutih ove godine u bezbednosnoj sferi, u okviru organizacije.
