Oko 3.000 ljudi svake godine u Velikoj Britaniji oboli od takozvanog „takotsubo“ sindroma, poznatijeg kao „sindrom slomljenog srca“, čiji je uzrok mentalni stres. Sindrom izaziva slabljenje srčanog mišića, što za posledicu sprečava srce da pumpa krv pravilno tokom svakog svog otkucaja.
Ovo stanje je prvo priznato u Japanu devedesetih. Termin „takotsubo“, što znači hobotnica, podrazumeva deformisani oblik slomljenog srca.
Džeremi Pirson, pomoćni medicinski direktor u Britanskoj kardiološkoj fondaciji, nedavno je objasnio da je „’takotsubo‘ akutno oboljenje srca koje je češće kod žena, izazvano teškom fizičkom aktivnošću ili teškim mentalnim stresom. Za pacijente to izgleda kao da doživljavaju infarkt“.
Lekari su ranije verovali da pacijenti koji pate od sindroma slomljenog srca mogu brzo da se oporave bez lečenja. Međutim, istraživači su saznali da to možda nije slučaj.
Univerzitetski istraživači uzimali su srčane MRI skenere od 37 pacijenata sa „takotsubo“ sindromom u vremenskom periodu od dve godine. Otkrili su da su oni koji su patili od sindroma slomljenog srca i dalje imali oslabljenu aktivnost srčanog mišića dugo nakon pretrpljenog stresa. Zapravo, MRI skeneri ovih pacijenata bili su slični onima koji su doživeli srčani udar i na snimcima se jasno vidi trag ožiljnog tkiva u srčanom mišiću.
„Sve je jasnije da je ’takotsubo‘ češći nego što smo prvobitno mislili“, rekla je Dana Doson, koja je ove nedelje pomogla u prezentaciji nalaza pacijenata sa ovim oboljenjem na naučnim sesijama Američkog udruženja kardiologa u Kaliforniji.
„Ovo je najtemeljnija studija koja prati posledice ’takotsuba‘ i jasno pokazuje trajna oštećenja na srcu kod nekih obolelih. Ovi pacijenti nisu u mogućnosti da se bave sportom i lakše se umaraju“, dodala je ona.
Dosonova je takođe naglasila neophodnost ozbiljnog shvatanja sindroma slomljenog srca.
„Naše istraživanje pokazuje da ’takotsubo‘ sindrom treba da bude tretiran istom hitnošću kao i bilo koji drugi problem srca i da će pacijentima možda biti potrebna stalna terapija za ove dugoročne efekte. Naš sledeći cilj jeste identifikacija odgovarajućih tretmana“, istakla je ona.
Pirson je takođe skrenuo pažnju na ovaj problem, rekavši da je „’takotsubo‘ razorna bolest koja može iznenada pogoditi inače zdrave ljude. Nekad smo mislili da su posledice ovog oboljenja privremene, ali sada vidimo da mogu nastaviti da utiču na ljude tokom čitavog života“.
Jedna od najvećih prepreka jeste pronalaženje terapije za stanje za koje se već dugo smatralo da ne zahteva lečenje i buđenje svesti kod lekara i pacijenata o potencijalno teškim posledicama koje sa sobom nosi ova vrlo stvarna bolest.